ЗА НЕДЕЉУ ДАНА ВИШЕ ОД 20 ХИЉАДА ОТКАЗА: Аустрија на рубу понора, највише их брине једна чињеница
За само недељу дана у Аустрији посао је изгубило 21.415 особа.
Недељама уназад, лоше вести стижу са аустријског тржишта рада, а у последње време лоше бројке су све веће.
Само у прошлој недељи, у земљи у којој живи и 300.000 Срба, без посла је остало 21.415 особа, а све је више и радника који су приморани на скраћено радно време.
МАЛИ СРПСКИ ДЕТРОИТ: У срцу Шумадије за време пандемије продаја луксузних аутомобила скочила за 10 одсто (ФОТО)
ДРЖАВА НАМ ПОКЛАЊА 5.000 ДИНАРА ЗА ОДМОР: Ко има право на ваучер?
ЊИМА НИ ПАНДЕМИЈА НЕ МОЖЕ НИШТА: БДП азијске земље расте као из воде, корона их није ни пољуљала
Наду у брзи економски опоравак утишало је друго "закључавање" усред новог таласа вируса. Како истраживања показују, индустрија је погођена новим мерама, те свако друго индустријско постројење у Аустрији трпи и трпеће јер наредне године планирају даље смањење броја запослених.
У поређењу са истим периодом прошле године, број незапослених је немерљив, а према подацима Министарства рада, тренутно је 400.479 запослених пријављено на скраћено радно време. Сервису за запошљавање је 493.572 пријављено као незапослено.
Очекују даљи раст броја заражених
Дневни број новозаражених у Аустрији у порасту је и данас се приближио бројки од 3.000, након што је данима био испод 2.000. Од почетка пандемије у Аустрији позитивно на корона вирус тестирано је 345.036 особа.
Иначе протеклих дана Аустријанци су у великом броју похрлили у куповину божићних поклона, а данас и сутра, поводом божићних празника, попуштене су оштре мере, и експерти очекују због тога даљи раст броја заражених.
- У аустријској индустрији владају песимизам и фрустрација. Једна трећина предузећа користи рад на скраћено радно време, док свако треће планира смањење броја запослених идуће године - истакли су у истраживању из Коморе Аустрије.
Владимир Глигоров, дугогодишњи сарадник Бечког института за међународне економске студије, који иначе, живи у Бечу, каже да се епидемија никако није смирила.
- Сада имате ситуацију да без посла остају радници који су били запослени, а иако њихова предузећа нису радила или су радила у смањеном обиму. Држава им је прво помагала за плате, а сада се и држави и послодавцима више исплати да им плаћају накнаде за незапослене док сви чекају да се оконча епидемија - објашњава Глигоров и каже да је то вероватно најважнији разлог раста незапослености у Аустрији.
Сличног је става и економиста Александар Стевановић који истиче да је оваква ситуација у Аустрији практично један од начина суочавања са последицама утицаја короне.
- Аустрија је у све ово ушла са доста ниском незапосленошћу. Тамо су стопе незапослености биле свега два до три одсто, тако да су себи могли да допусте мало већу незапосленост, а да ти људи који остану без посла пређу на социјална примања - наводи Стевановић.
У суштини, како истиче саговоник, то је више техничко питање.
- Рецимо, ми смо у Србији одлучили да због тога што нам је релативно висока незапосленост, свакако много боља него раније, али и даље висока, да људе задржимо на послу тако што ћемо фирмама давати стимуланс. Аустријанци су сматрали да је у реду да фирме, ако морају, отпусте некога, рачунајући да ће се то природно повући, да ће ти људи наћи место, а у међувремену ће они бити на социјали и неће се ништа страшно десити - каже Стевановић.
Додаје да је то богата земља, па то могу себи и да приуште, а заправо је разлика у погледу како се криза решава,
- У суштини је исто, нико није остао ни без хране, крова или огрева, само смо на различите начине то решили - оцењује наш саговорник.
Иначе, у Аустрији тренутно живи око 8,9 милиона становника, а око 1,49 милиона има страно држављанство, од којих је половина из ЕУ. Што се запослених тиче, од укупно 4,1 милиона око 890.000 су странци.
