За трећи мораторијум знатно мање захтева: Објашњено која је велика промена утицала на то!
Крајем априла истекао је рок за "мораторијум три" у оквиру кога су клијенти могли да затраже од банака застој у отплати кредита, минуса или дуга по картицама.
За разлику од прва два мораторијума која су ишла по аутоматизму, за трећи се пријавио далеко мањи број клијената.
СТИГЛЕ СЈАЈНЕ ВЕСТИ О РАСТУ БДП-а: Чак и у време короне Србија бележи одличне резултате
ПОЗНАТ РОК ЗА ПРИЈАВУ ЗА НОВЧАНУ ПОМОЋ ВАКЦИНИСАНИМА: Ако сте старији од 16 година и имунизовани, новац је ваш!
ЗА ЛЕТОВАЊЕ У СРБИЈИ ДРЖАВА ДАЈЕ 5.000 ДИНАРА: Поклања се новац, а ево како да најлакше дођете до ваучера!
Иако се чини да се ситуација због пандемије ковида 19 стабилизује стручњаци кажу да до потпуне нормализације финансијског пословања треба још сачекати.
Крајем децембра свим клијентима који су имали потешкоће у отплати обавеза према банкама Народна банка омогућила је "мораторијум три", подсећа се. То се односило на клијенте који су изгубили приходе, а чија је кредитна историја пре појаве пандемије била уредна.
Тиме је Народна банка желела да помогне клијентима, а да не наруши претходних година тешко стечену финансијску дисциплину. Олакшице предвиђају застој у отплати обавеза у трајању од шест месеци, с тим да пролонгирани износ и рате не могу да буду већи од иницијалног износа узетог кредита.
До 31. марта 2021. године, више од 53.000 дужника је поднело захтев за коришћење олакшица, при чему је од тог износа до краја марта 2021. одобрено више од 64 одсто захтева. Највеће интересовање дужника је из сектора становништва, док се највећи број захтева односи на готовинске кредите.
За банке је најважније да имају довољно кредитно способних клијената који отплаћују кредите попут сигурне претплате. Иако је од почетка године порастао ниво кредитирања, банке су опрезније при одобравању нових позајмица.
"Ако поредимо са првим мораторијумом преко милијарду евра је био тај први пакет за физичка лица, односно преко 250.000 клијената је искористило то право. Сада крајем марта је то 1.300 клијената или у висини од 30 милиона евра. То говори да су мере које су предузете од стране државе и банака биле правовремене и да се сада заиста опредељују људи који имају проблем тренутно у раду или им је потребан предах", оцењује Властимир Вуковић, председник Извршног одбора "Комерцијалне банке".
Кредити јефтинији, банке мање приходују
Добра вест за грађане је историјски ниска камата на кредите. За клијенте су кредити јефтинији, али банке мање приходују. Због тога су пронашле начин да то надокнаде поскупљењем накнада, па клијентима ових дана шаљу обавештења о изменама тарифа услуга.
"Простора у смањењу трошкова, како ми то зовемо, изгледа више нема. И зато је по том основу је пао и укупан профит у банкарском сектору. Банке се сад пребацују на тај резервни положај, рекао бих на те некаматоносне приходе, рекао бих сигурнији у виду тих провизија накнада, јер њих морате да платите на свим трансакцијама", сматра Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
За трећи пакет помоћи државе јавио се мањи број предузетника. Један од разлога је клаузула да на помоћ не могу да рачунају фирме које исплаћују дивиденду.
Други да корисници пакета не могу да отпусте више од десет одсто запослених што ће, оцењују експерти, бити највећи изазов по окончању пандемије ковида.
