ЗАПАДНИ БАЛКАН ТРЕСЕ ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА: Србија је апсолутни лидер по резервама, док је Хрватска своје злато РАСПРОДАЛА
Источну Европу већ дуже време тресе права златна грозница, а пандемија корона вируса само је допринела појачаној куповини полуга.
Државе се на тај начин практично бране од нових ризика и неизвесности, јер злато служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок.
Србија је практично лидер у региону по златним резервама, пошто се у сефовима Народне банке Србије налази 36 тона племенитог метала. Наша земље је у претходном периоду континуирано увећавала своје резерве. Суседна Мађарска такође је имала исту праксу - само у марту утростручила је своје резерве, па је са 94,5 тона ушла међу три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи.
Ипак, наша земља је и даље значајно испред осталих бивших југословенских република, пошто је на другом месту Северна Македонија са 6,8 тона златних резерви.
УСКО ГРЛО НА ШАЛТЕРИМА МУП-а! Свима се жури на пут, створене велике гужве због издавања нових путних исправа
У Србији натпросечно расте извоз хај тек производа: Србија није могла да парира, данас међу лидерима
ПОЧЕЛО "ЧЕШЉАЊЕ" Пореска управа обрађује податке о имовини, јасно дефинисани критеријуми провере
Посматрајући Балкан, стратегије земаља се донекле разликују. Док Србија делује проактивно, припремајући се куповином злата за негативне шокове, неке наше комшије своје злато дају на залог за кредит, док неки већ 20 година немају трунку злата у резервама.
Подаци World Голд Цоунцила (Светског савета за злато), најпрецизније базе информација о резервама по државама, показују да је Србија лидер у региону.
Како наводе из Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, односно и више него двоструко. Вредносно је то више од милијарду евра, тачније 1,1 милијарду, па су са тог аспекта оне готово утростручене. Само током последње две године резерве су увећане за 12 тона злата, пошто је девет тона купљено у октобру 2019. године, а три тоне у новембру 2020. године.
- У октобру 2019. смо на међународном тржишту купили девет тона злата, док смо у новембру 2020. купили још три тоне. Међутим, Народна банка Србије континуирано купује злато највишег квалитета и по тржишним ценама и из домаће производње. Укупне девизне резерве у злату, према последњим подацима износе 36 тона, вредности око 1,7 милијарди евра, што је око 12 одсто девизних резерви - рекли су у Народној банци Србије пре око месец дана.
Додали су и да је повећање злата релативно равномерно распоређено са аспекта његовог порекла, односно да је 42 одсто злата набављено откупом из домаће производње, док је 58 одсто купљено на међународном тржишту.
Друго место на Балкану заузима Северна Македонија, која има 6,8 тона златних резерви. Затим следе Словенија са 3,17 тона и Босна и Херцеговина са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона. На последњем месту је Хрватска која је све своје златне резерве распродала још 2001. године.
Босна и Херцеговина располаже са око три тоне злата које су у надлежности Централне банке БиХ, а економиста Игор Гавран наводи да би било добро повећати обим златних резерви, јер је монетарно злато најтрадиционалнији облик резерви којим централне банке гарантују за вредност националне валуте, заједно са осталим девизним резервама.
Он сматра да би било добро повећати обим златних резерви, односно монетарног злата, али не у тренутним кризним временима када је цена свакако висока, већ као део дугорочне стратегије унапређења стабилности повећања укупних девизних резерви.
Хрватска је своје последње златне резерве продала још 2001. године. Хрватска Народна банка је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је "отишао" 2005. године по цени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.
Да су те резерве сачували, оне би данас вределе око 735 милиона долара.
Црногорске резерве злата, које су наслеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи. Тачније, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Цредит Suisse банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.
- Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Цредит Suisse АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подељен у две транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата - навели су раније из црногорског Министарства финансија.
Мађарска је пре два месеца утростручила своје резерве, па има 94,5 тона злата. Из централне банке Мађарске наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене још 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона.
У сличном смеру се креће и Пољска која је, на пример, пре неколико година из Енглеске централне банке повратила 100 тона свог злата.
Такви потези држава нису изненађење, имајући у виду да злато представља сигурност, нарочито у изазовним временима.
Међународна рејтинг агенција Fitch предвиђа да ће цена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године смањити се на 1.400 долара "због повећане потражње услед инвестицијских токова и куповине од централне банке".
Агенција за рејтинг је објавила да очекује да ће цене злата пасти на 1.200 америчких долара по унци до 2023. године, пише РТ.
Цена унце злата данас износи 1.830 долара.
