ЖЕНЕ ЛУДЕ ЗА ОВИМ ПОСЛОМ: Потражња је огромна, нарочито у ОВОМ граду
Жене се све више одлучују за овај посао.
Готово све хрватске дадиље имају листу чекања током целе године, а притисак на њих расте након што се део деце не успе уписати у вртиће.
Тако изузетак није ни ова година, посебно у Загребу, упркос томе што је у градским вртићима 40 одсто мање неуписане деце него лани.
- Родитељи обично почну да траже место за чување детета када оно напуни годину дана, односно када мајка заврши породиљско одсуство. Деца долазе код дадиља када су између једне и две године - објашњава Весница Рашић, потпредседница Управног одбора Хрватског удружења дадиља (ХУД).
С обзиром да све дадиље у Загребу имају листу чекања, из ХУД-а не очекују да ће изградња додатних вртићких капацитета утицати на њихов занат.
- Чување деце је веома тражено међу децом јасленог узраста, а знамо да мали број вртића има довољно капацитета да прими јаслену децу. Поред тога, родитељи радије бирају дадиље због мањег броја деце, њихових индивидуалних потреба и потреба деце - рекла је Рашић за Хину.
Наводи да тренутно на подручју Хрватске има више од 220 активних дадиља, али има простора за отварање још.
Према сазнањима ХУД-а, само четири округа у Хрватској немају дадиље: Личко-сењска, Шибенско-книнска, Вуковарско-сријемска и Дубровачко-неретванска жупанија, док су окрузи с највише дадиља Град Загреб, Загребачка и Приморско-горанска.
- Видимо да су родитељи препознали дадиље као добар, поуздан и квалитетан вид чувања деце, с обзиром да се ради о малом броју деце, до максимално 12 деце на две дадиље. Све више васпитача предшколске деце, уместо рада у вртићу бира да отвори приватно чување деце - каже Рашић.
Највише цене у Загребу, најниже у Славонији
Највише цене чувања су у Загребу, а најниже на подручју Славоније. У осталим европским земљама цене су, истиче Рашић, такође више у већим градовима, складно платежној моћи локалног становништва.
Свака дадиља формира своју економску цену складно ценама на подручју у којем се налази, те сопственим специфичностима, као што су цене хране, кирије, режија, плате и др.
- Ако говоримо о чувању деце у кући родитеља, сат чувања креће се од седам до десет евра по детету у Загребу. Обично се ради о babysittingu – то је чување деце у трајању од 20 или мање сати недељно - наглашава Рашић.
Када се дете чува сваки дан, по осам и више сати, договара се месечна плата, која зависи од осталих услова и потреба родитеља.
Месечна цена за деветсатно чување, нега и брига о детету креће се од 500 до 1.000 евра и више.
Цена ће бити већа што су потребе и захтеви родитеља већи (нпр. VSS васпитачица, вишегодишње искуство као дадиља, препоруке, знање страног језика или инструмента, путовања или летовања и зимовања с породицом, ноћна брига о детету, и др.).
Код чувања деце у дому родитеља још увек је, упозорава Рашић, увелико присутан рад на црно, иако Закон о дадиљама омогућава дадиљама отварање радње. У Хрватској само три дадиље с радњом раде у дому родитеља, и то у Загребу.
Извор: Србија Данас/Fenix-magazin