Ово је пракса којој прибегавају све чешће послодавци у Србији
Запослени не знају колико дуго ће радити, зарада им је често испод минималца, а немају топли оброк, боловање, годишњи одмор, ни породиљско.
Агенције за запошљавање у Србији започеле су рад пре седам година (2010.) али од тада није регулисан правни оквир за њихово пословање. Посебни проблем представља такозвано запошљавање на лизинг
ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ СОЛУНА: Грчка и Србија потписале шест међудржавних споразума
Србија спаја исток и запад: Вучић доноси у нашу земљу највећу инвестицију ТУРСКИ ТОК
Фебруара прошле године формирана је радна група чији је задатак да припреми закон о агенцијама за запошљавање, којим би се регулисала област уступања запослених. Радна група ускоро завршава свој део посла, након чега ће се нацрт закона наћи на јавној расправи.
Агенције за запошљавања истичу да они не беже од поштовања закона те да то посебно неће чинити оне агенције које раде исправно. Додају да своје услуге наплаћују од послодаваца, а не од радника које ангажују и да је зарада јасно дефинисана уговором.
Жртве бахатих послодаваца
Процењује се да је више од 100.000 људи у Србији ради "на лизинг", односно да су до посла дошли тако што су их специјализоване агенције изнајмиле послодавцима.
Званичних података колико људи на овај начин зарађује за живот нема, али како кажу у синдикатима, изнајмљивање радне снаге је све чешћа пракса послодаваца.
Овај начин запошљавања није противзаконит, иако запослени не знају колико дуго ће радити, зарада им је често испод минималца, а немају топли оброк, боловање, годишњи одмор, ни породиљско.
Центар за развој синдикализма организовао је у Београду округли сто о уређењу делатности такозваног привременог запошљавања у Србији, дефинисању положаја радника и рада агенција за запошљавање као финиш разговора о пословању агенција да би закључке и препоруке упутио радној групи.
Социолог Срећко Михајловић из Центра за развој синдикализма објашњава да у Србији постоји око 100 агенција за привремено запошљавање, додајући да нема прецизних података о томе колико је радника ангажовано на тај начин.
- Морамо да разумемо чињенице да агенције омогућавају одређеном броју људи да дођу до посла, као и да постоје и добра искуства, али је веома важно да се у ту област уведе ред јер су углавном ти радници дискриминисани у односу на остале - истиче Михајловић.
Он додаје да је велики проблем у тој области ангажовање радника преко омладинских и студентских задруга.
Будући закон, сагласни су сви учесници расправе, мора бити усклађен с међународним правним оквиром, што би требало да допринесе побољшању положаја запослених преко агенција и да уведе ред у њихово пословање.
Посебно се мора обратити пажња на специфична питања као што су уређење уговорних односа свих трију страна, безбедност и здравље на раду, накнада штете и колективна права запослених преко агенције.
Закон донети што пре
По мишљењу Марка Рељановића с Правног факултета "Унион" у Београду, важно је да се агенцијама поставе јасни услови под којима могу добити лиценцу за рад.
Званичних података колико људи на овај начин зарађује за живот нема, али како кажу у синдикатима, изнајмљивање радне снаге је све чешћа пракса послодаваца
Потребно је утврдити правила поштовања уговора и ограничавање домета уступања запослених, односно да се одређене области привредне делатности изопште из уступања запослених и да се законом забрани уступање одређених категорија радника и забрани такав рад на одређеним пословима.
- Мора да се контролише када, како и колико ће неко моћи да ради преко агенције, као и да се заштите колективна права запослених - сматра Рељановић.
Представници агенција за запошљавања који су учестовали у расправи истакли су да они не беже од поштовања закона те да то посебно неће чинити оне агенције које раде исправно.
Такође су истакли да оне своје услуге наплаћују од послодаваца, а не од радника које ангажују, и да је зарада јасно дефинисана уговором.
Јасно дефинисати правила за рад Агенција
Агенције за запошљавање постоје у готово свим државама, али је њихов рад строго прописан и под сталном контролом.
Тако се у Словенији, објаснио је Горан Лукич из Делавске световалнице у Љубљани, јасно дефинише уговорни однос између агенције, радника и послодавца, услови уступања радника преко агенције, као и услови уписа агенција у специјализовани регистар. Лукич истиче да је неопходно да се агенцијским радницима у одређеном тренутку обезбеди запослење у компанији у којој су ангажовани, као и да би требало да агенције дају финансијску гаранцију за свој рад и периодично надлежнима подносе извештаје о раду.
- Такође, требало би формирати прецизан списак околности под којима би се могао забранити рад агенцијама за запошљавање, као и да се јасно одреде принципи једнаког третмана рада - сматра Лукич.
