20 типова путника у ГСП (трећи део)

Панични довратак

Како уђе, мисли када ће и како изаћи. Свако ко се усуди да стане између њега и врата постаје му аутоматски непријатељ. Тада га притиска уз врата, немилосрдно гази и заваљује лакат у слабину.

Онда зловољно пита да ли силазите на следећој, јер би он да се припреми, пошто силази убрзо.

Пролази станица за станицом, он је и даље ту, његов лакат је и даље код вас, и док уздише, јер никако да дође станица Д, опет вас пита да ли силазите.

Обично се деси да изађете пре њега, па вам откривамо и шта се даље збива. Он налази следећу жртву, коју пита да ли силази на следећој итд итд итд (читај од почетка).

Ову врсту нико никад није видео да силази. Ипак, има пар случајева, који додуше нису пријављени полицији, у ком су прегажени путници, који су на несрећу ишли станицу даље од ових довратака.

Љубитељи белог лука и противници воде

Што се тиче ових првих, за њих сте сигурни да нису вампири. Макар то. А како ћете преживети њихово присуство, то не знамо. Знамо само да се сигурно нећете прехладити јер они су заштитили себе, па и вас. Смрад допире и до задњег дела аутобуса, а ако седите тик уз ову врсту, може да се деси да заборавите где сте кренули а ако напрасно кренете да излазите из аутобуса, аутоматски постајете тип панични довратак.

Што се тиче оних који мрзе воду, немамо коментар.

Мигранти

- Брате, селим се, па ако ти није проблем да дођеш до мене да понесемо фрижидер, две лампе и кревет, тројком до Сајма, па ћемо на 51, а ако наиђе контрола, носим чоколадице, као направим ја фору са тим, а ти на задња износиш фрижидер и дедину слику, то ми је најбитније, остало нека плене, ај нек иде живот, и селидба и све!

Но, они који не селе трајно, већ привремено, па уђу са пар кофера, обично изазову следећи коментар

- Гле овог, са оволким торбама у аутобус! Што не узмеш такси него нас натовари овде!?

- Узми ти такси, ако ти смета!

Џепароши их воле, јер увек мисле да су тек стигли из родне груде, и да не знају за јадац. 

Пријатељи возача

Они не улазе на мала врата. Они се не гужвају са осталима. За њих не важе станице. Они излазе кад хоће. Њима ни црвено ништа не може. За њих контрола не постоји. За њихов тепих увек има места покрај возача. За њих не важи налепница Не узнемиравај возача!

Ако сте близу, сазнаћете како је возачева фамилија, и какво је стање у фирми, од када вози, шта је поскупело, где је добар бурек.

Шћепан Шћекић тип

Обично су из Црне Горе и сви “умиру” за њима, колико им недостају. Мелодиија телефона мора да буде специфична, са неком патриотском мелодијом, да се зна одакле долази. Шта прича, МОРА да слуша цео аутобус. Уколико нешто битно треба да чују путници, он наставља и занемарује станицу на којој је требало да сиђе, да путници не би остали ускраћени за битну информацију.

Један прст је у уву, а лакат друге руке иде до врха аутобуса, јер мисли да је тако грлатији. Телефон је најновији, а у аутобусу се нашао случајно, јер је један друг кренуо с њим, па му мрско било да чека такси, па другу правио друштво.

Разговор се завршава једино ако у другом крају аутобуса види свог земљака.

“ Ене мрчана. Извини морам поћ, еве га Мило Љубов, изгледа се и он загубио у аутобус, кукала му кука.”