70. ГОДИШЊИЦА СЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ: Ево на које све начине су Јевреји понижавани у Београду
Злочини из Другог светског рата, посебно холокауст, морају се памтити како се не би поновили, поручили су вечерас учесници трибине посвећене 70. годишњици Другог светског рата и сећању на холокауст.
Они су се посебно осврнули на страдање јеврејске заједнице у Србији током Другог светског рата. Историчар Миљан Кољанин из Института за савремену историју подсетио је окупљене ученике средњих школа Општине Стари град, у којој је одржан јавни час, да су Јевреји пре рата били прихваћени у Србији.
Међутим, како је истакао, након ширења нацизма, немачки окупатори спроводили су репресивне мере над припадницима јеврејске заједнице, а њихово страдање у Србији почело је 6. априла 1941. године када је уништена синагога Сефардија у Београду.
Понижавајуће мере у трамвајима
"Носили су жуте траке, бавили се физичким радом... Понижавајуће и ограничавајуће мере приметне су биле у београдским трамвајима, где им је било забрањено да се возе", додао је Кољанин. Када су немачке казнене експедиције, навео је он, масовно стрељале српско становништво након избијања устанка 1941. године, међу њима је било и Јевреја.
Око 6.300 Јевреја убијено у логору на Старом сајмишту
Он је истакао да је "коначно решење" јеврејског питања у Србији завршено убијањем око 6.300 Јевреја у логору на Старом сајмишту након што је донета одлука да се Јевреји из Србије не пребацују у логоре смрти већ да се довезе камион који је заправо био "гасна комора на точковима".
Социјални психолог са Филозофског факултета у Београду Драган Попадић истакао је да су предрасуде имале важну улогу у ширењу мржње према Јеврејима.
"Они су били представљени као чудовишта. Мржња је ширена јер је прво ширен страх од њих", објаснио је он додајући да су антисемитизам и нацизам показали колико предрасуде могу бити опасне.
Своја лична искуства током Другог светског рата са окупљенима је поделио и један од преживелих Јевреја Александар Ајзинберг, који је говорио о тешкоћама са којима су се он и мајка суочавали након што му је отац убијен током рата.
Јавном часу, који је део пројекта "Да се никад не заборави, Холокауст, да се никад не понови - музиком пишемо сећања" Српског јеврејског певачког друштва, присуствовали су и амбасадори Немачке и Канаде у Београду, као и заменик шефа Мисије ОЕБС-а.
