Агата Кристи (1890-1976)
Њој је пошло за руком оно што ниједној жени на свету није: зарадила је и стекла такву славу на злочинима и отровима да су јој сви завидели. Њена дела се налазе на четвртом месту по броју продатих примерака, одмах после Библије, Курана и Шекспирових трагедија.
Књиге ове несуђене апотекарке преведене су на сто осамнаест језика и продате широм света у две милијарде примерака. Ова љубазна и стидљива жена волела је цвеће и голф, децу, јак чај, бриџ и лепо опхођење. Али "мале сиве ћелије" које често помиње њен јунак Херкул Поаро, нису јој дозволиле да се задовољи кратком каријером апотекарке, а касније домћице и мајке. Њена опсесија био је књижевни рад који је од ње учинио најславнију и најпопуларнију књижевницу.
Агата је рођена 1890. године у англо-америчкој породици која је припадала вишој класи. Као дете је била плавих очију и румених образа, док је као девојка волела да буде у центру пажње. Мушкарце није освајала лепотом ни женственошћу, већ тиме што је у сваком часу могла да их изненади и запањи. Највише је привукла Арчибалда Кристијана, који је на велико задовољство њених родитеља, затражио Агатину руку. Добровољно се запослила у болници када је њен муж отишао у Први светски рат. Ту се испољило њено занимање уза лекове и отрове, а знање које је том приликом стекла искористиће у својим каснијим романима. Једно време је чак радила у апотеци, а најмилији препарат јој је био арсеник.
Одустала је од посла апотекарке и посветила се породици. Родила је ћерку Розалину, а тада почиње и да пише. Први роман у коме је главни лик Херкул Поаро, издавачи су одбили да штампају. Она се због тога није пуно бринула, већ је наставила да пише великом енергијом. Након две године издавач је најзад прихватио да јој одштампа књигу, а подстакнут успехом првог романа понудио јој је уговор за још пет романа и то је означило почетак успешне каријере. Фантастичне приче о Поароу, мис Марпл и осталим учесницима у њеним измишљеним злочинима нашле су се у дому сваког Енглеза, као и других читалаца широм света, а велики број њених прича је екранизован.
Агата се на опште изненађење свих после неколико година брака развела од Арчија због прељубе. Удала се за археолога Моуа Малоуна, племића нижег ранга који је био петнаест година млађи од ње и остали су заједно до краја живота. Списатељица је умрла у дубокој старости, али је остала заувек да живи у библиотекама широм света. Њена дела "Убиство у Оријент-експресу", "Леш у саркофагу", "Смрт на Нилу", "Десет малих црнаца" и многа друга учинила су је бесмртном.
