РАЗУМНИ РОК: Ако се суђење отегне, држава плаћа грађанима 3.000 евра
Грађанима Србије којима је повређено право на суђење у разумном року ускоро ће законом бити обезбеђено право да траже убрзање поступка, али и право на новчану накнаду у распону од 300 до 3.000 евра, пошто суд утврди повреду права.
Ова права предвиђена су Нацртом закона о заштити права на суђење у разумном року, који се налази у финалној фази израде, а у целости је представљен на сајту Министарства правде ради јавне расправе. Како су писци Нацрта образложили, правична накнада или репарација, се састоји од комбинације две врсте правних средстава.
Најпре је нужно да се суду поднесе приговор, односно жалба, којима се тражи убрзање поступка било у фази тужилачке истраге, било у фази судског поступка. Потом, ако се утврди да је до повреде дошло, странка са правобранилаштвом преговара о висини и врсти правичног задовољења - којим се, како се наводи у Нацрту закона, странци пружа сатисфакција.
Уколико до договора између њих не дође, странка може да подносе тужбу суду.
Без трошкова за жалбу
У Нацрту закона се напомиње да странка не плаћа судску таксу за поднети приговор, жалбу или захтев за правично задовољење - репарацију.
Услов за накнаду штете је да суд утврди да је дошло до повреде права на суђење у разумном року, да се након тога покуша намирење са правобранилаштвом, а уколико до тога не дође грађанин може тужбом да тражи накнаду нематеријалне штете.
Право на суђење у разумном року, према Нацрту закона, има странка у судском поступку, учесник у ванпарничком поступку, а оштећени у кривичном поступку, приватни тужилац и оштећени као тужилац ако су истакли имовинско-правни захтев.
Јавни тужилац, иако је странка у кривичном поступку, нема право на суђење у разумном року.
Према речима помоћника Министра правде Чедомира Бацковића, ово је дугоочекивани закон који ће решити неке проблеме и у знатној мери деловати превентивно, самим тим што ће ставити акценат на права грађана да се о њиховим споровима решава у разумном року.
Иначе Нацртом закона је предвиђено да се приговор на трајање поступка подноси се председнику суда пред којим се води поступак. Он о њему треба да донесе одлуку у року од два месеца.
Уколико странка није задовољна одлуком, или о њој није одлучено у року од два месеца, или пак уколико је њен приговор усвојен али се поступак није убрзао, има право да на ту одлуку уложи жалбу председнику непосредно вишег суда.
Председник суда не сме да даје налоге судији који води предмет, већ само да евентуално орочи време у којем се морају предузети мере, јер би у супротном задирао у његову независност.
Странка има право само на новчано обештећење којим се надокнађује неимовинска штета изазвана повредом права на суђење у разумном року, коју исплаћује Правобранилаштво у име државе.
Тај посебан облик накнаде неимовинске штете може да буде замењен објављивањем у ”Службеном гласнику Републике Србије“ писмене изјаве правобранилаштва или судске пресуде којом се утврђује да је странци повређено право на суђење у разумном року.
То практично значи да и Правобранилаштво и суд нису обавезни да прихвате захтев странке да јој се одреди новчано обештећење.
Међутим, уколико утврди повреду права у току истраге коју води тужилаштво, своје решење доставља непосредно вишем јавном тужиоцу који обавезним упутством непосредно нижем јавном тужиоцу налаже конкретне мере за убрзање поступка.
Иначе закон је дао флексибилност судовима у одлучивању о исходу приговора, жалбе и захтева за репарацију и они увек зависе од околности конкретног случаја.
Када је у питању правично задовољење, Нацрт закона је предвидео да најпре правобранилаштва покушају да са странкама постигну поравнање, а уколико се то не догоди, отварају се врата за подношење тужбе за правично задовољење суду.
Писци Нацрта закона предвидели су да се новчано обештећење признаје у распону од 300 евра до 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије, а њиме су везани и правобранилаштво и судове.
С друге стране, ако је реч о тежој повреди права, правобранилаштво или суд могу да странци, на њен захтев, одреде и новчано обештећење и да објаве писмену изјаву или пресуду.
Погледајте још:
