Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

ДА ЛИ НАМ СЛЕДИ ПАКАО? За 50 година живећемо као у Сахари

27.01.2015. 17:58
Grad u pustinji
Град у пустињи / Извор: Профимедиа

БЕОГРАД - Клима у Србији за пола века биће као на северу Африке, јер ће температуре ићи до невероватних 50 степени, а кише и снега биће упола мање него данас.

Овако се укратко могу описати огромне климатске промене које ће се читав век одвијати на Балкану. Оне ће највише утицати на пољопривреду, па ће највећи удар претрпети житарице попут кукуруза, пшенице, али и пасуљ који спада у врло осетљиву културу.

Са друге стране, српска пољопривреда ће за 50 година имати врло повољне услове за узгој лимуна и поморанџи, маслина и банана.

Drvo limuna u pustinji
Дрво лимуна у пустињи / Извор: Профимедиа

"Србију до краја века чека континуиран пораст температуре. Од 2050. године прогнозира се да ће се количина падавина преполовити у односу на данашње. Шансе за појаву поплава и олуја биће знатно веће. Оно што се дешавала једном у 30 година, дешаваће се једном у 5 година. Вероватно је, међутим, и да ће долазити до дугих периода суше", изјавио је за "Блиц" доцент др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета.

"Србија већ сада поприма одлике медитеранске климе. Добили смо четврти летњи месец који у клими 20. века није ни постојао", додао је он. Стални пораст температуре, све дужи и јачи топлотни таласи, као и период суше, највише ће се одразити на пољопривредну производњу. Спас може бити у развитку озбиљног система за наводњавање у току наредних година.

Irigacioni sistem
Иригациони систем / Извор: Профимедиа

"Истраживања показују да у случају да се не развије озбиљан систем наводњавања просечни годишњи губици у другој половини века могу бити и пар десетина процената". Ризици би, ипак, могли бити смањени када би се постигао глобални договор о редукцији емисија гасова стаклене баште, што се може постићи пре свега смањењем употребе фосилних горива.

Међутим, клима је у многим земљама и даље на зачељу државно битних питања, под условом да је тамо уопште и сврстана.

Србија је на 73. месту на листи од 192 државе потписнице Конвенције о борби против климатских промена.