Анадолијски пастирски пас: Верни Карабаш
Иако је окарактерисан као пастирски пас, овај потомак молоса из Мале Азије, познатији је под именом турски пас чувар. Вековима је коришћен за борбу и за лов на крупну дивљач.
Када он чува стадо, вукови се држе по страни. Данас, анадолијски пастирски пас се све чешће користи као пас чувар. Тако он мора да буде везан или да буде затворен у неки ограђени простор, јер његов јак инстинкт за одбраном може понекад да га наведе да нападне непознате посетиоце.
Паметан и осетљив, тај молос се добро прилагођава животу у породици. Анадолијски пастирски пас је јаке конституције, али није тром. Лобања му је широка, а њушка снажна, попут Молоса, пише "Životinje.rs".
Ухо доста мало и високо постављено, спуштено је али није приљубљено уз главу. Тело је широко и снажно, ноге мишићаве, шапе велике. Реп држи уздигнуто и повијено, нарочито када је на опрезу. Длака је кратка, груба и густа; боја је углавном риђа или боје песка, са или без маске, са тамним ушима.
• Породица: Пастирски и пси чувари
• Земља порекла: Турска
• Година порекла: није познато
• Просечна величина мужјака: висина: 71-76 цм, тежина: 45-68 кг
• Просечна величина женке: висина: 66-71 цм, Тежина: 41-59 кг
• Други назив: Карабаш
• Животни век: 10 - 13 година
Погледајте и: Амерички водени шпанијел: Коврџави цуњавац
Бенгалска мачка: Дивља у срцу и темпераментна пасмина