АРБИТРАЖА: Ако Суторина припадне Српској, Србија ће лакше до мора!
Уколико успе тужба БиХ против Црне Горе, Србија би могла ускоро да изађе на море. Најпре индиректно, преко Републике Српске, а ако се испуни жеља председника тог ентитета Милорада Додика, да будемо једна држава, онда би Србија и званично постала приморска земља, пишу Наше новине.
Иако овакав сценарио звучи невероватно, Босна и Херцеговина је званично покренула арбитражу против Црне Горе због границе у рејону Суторине, који према картама рађеним од средине 17. до средине 20. века недвосмислено показују да ова територија припада БиХ. У ту територију спада и обала Јадранског мора у дужини од седам километара.
Морска обала области Суторине протеже се унутар Боко-которског залива, од Игала до хрватске границе. Отприлике на средини те обале налази се насеље Њивице.
Тим поводом, Додик је рекао да га радује што ће Народна Скупштина РС имати прилику да се изјасни по овом питању.
- Ако мене питате, радовао бих се да дођемо у позицију да се територија Српске прошири и додирне море, али знајући све процедуре, мислим да улазимо у дугорочан, неизвестан процес, који не може да обезбеди сагласност страна - рекао је Додик, оцењујући да ће очигледно морати да се иде на неку врсту међународне арбитраже.
Антић: Унутрашње границе кројили Хрвати
Историчар Чедомир Антич каже да су о границама након Другог светског рата одлучивали појединци, међу којима је највише било Хрвата.
- До тада су се користиле границе из 16, 17 и 18. века, када је БиХ била у саставу Османлијског царства, те су јој од свих приморских поседа остали Неум и Суторина - рекао је Антић.
Он напомиње да је комунистичка власт истицала да Југославију не чине државе, већ народи, па је остављала збуњујуће границе, попут оне на Дунаву између Србије и Хрватске, потом Хрватске и Словеније. А по питнају Суторине каже:
- Ђуро Пуцар Стари разговарао је са Блажом Јовановићем, где га је Јовановић замолио да не потеже питање поврата подручја Суторине у замену за планинско село Вучево и прашуме Перућица. Пуцар такве разговоре није водио са Хрватима и питање је да ли би они дали део свете мајке домовине - објашњава Антић.
Међутим, политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оцењује да је захтев БиХ утемељен, слажући се са оценом да ће бити потребе за међуанродном арбитражом.
- Очигледно је да ЕУ жели да затвори питање граница у региону, због чега се убрзано утврђује и формализује границе међу земљама Балкана. Посебно између држава, бивших република СФРЈ, јер чак и тамо где не постоје велики спорови, има проблема, будући да су те границе биле административне и погрешпно, често одокативно, утвђене - истиче Вукадиновић за Наше.
Уколико се испуни овај захтев, како каже, српски народ, као већински у том делу БиХ, добија излаз на море.
- С друге стране, србија као држава добија демистификацију култа АВНОЈ-ских граница, које су проглашене за свето писмо и њихово довођење у питање - закључује Вукадиновић.
Према оцени аналитичара Бранка Радуна, успех овог захтева за БиХ, тачније за Републику Српску, била би позитивна промоција.
- Од тог симболичног изласка на море највише користи би имао локални живаљ, што би вероватно утицало на развој, неке инвестиције и подстицање туризма. Тако би РС добила додатни атрибут државности у регионалној европској сцени - каже Радун.
Он сматра да Србија не би имала фактичке користи, али да би у смислу пријатељских односа са Српском лакше долазила до мора.
Шта каже Wikipedia о Суторини: Становништво чине Срби
Суторина је насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 607 становника.
Суторина се до маја 1947. налазила у склопу Народне Републике Босне и Херцеговине, али је усменим договором између црногорских (Блажо Јовановић и Милован Ђилас) и босанско-херцеговачких (Авдо Хумо и Ђуро Пуцар Стари) комуниста додељена НР Црној Гори, заједно са селима Игало, Сушћепан, Пријевор, Ратишевина и Крушевице, чија укупна површина износи 75 км². Пре тога је НР БиХ у подручју Суторине имала излаз на Јадранско море и на бококоторски залив у дужини од 7 километара обале.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
Прочитајте и:
