Аргентина - феникс савремене економије
Како је Аргентина изашла из историјске економске кризе и испливала из дугова који су је довели до банкрота?
Que се vayan! ( Нека оду!)
Финансијски крах Аргентина је доживела у децембру 2001. Банкрот земље због дуга од 170 милијарди значио је економско безнађе.
Више од половине Аргентинаца живело је у сиромаштву. Уследили су, неком несрећном логиком, и нереди, а било је и мртвих. Певајући песму ''Нека оду'', желели су да испрате корумпиране политичаре, који су ''slomili'' земљу.
Реформе и препород
Реформе је у првом реду спроводио министар привреде Роберто Лавагна.
Прво је проглашен банкрот. Затим су почели лагано да отплаћују дугове ММФ-у. Игнорисали су све остале потраживаче, међу којима највише стране банке. Чак и минимално плаћање ММФ остављало је неки простор за маневар.
Схватили су да је дугове немогуће отплатити. Ставили су акценат на унутрашњу потрошњу која је дуго била запостављена. Годинама се мислило само на извоз и на стране инвестиције. Мотор привреде је у реформама постала унутрашња потрошња.
Мало по мало успели су да стану на ноге.
Обећање
Амерички Врховни суд је, након десетогодишњег спора након банкрота, пресудио како Аргентина мора у потпуности исплатити своје дужнике, што је ударац тежак 1,3 милијарде долара. Бонитетна агенција Стандард & Poor's снизила је кредитни рејтинг те државе.
Председница Цристина Фернандез де Kirchner одговорила је обраћањем нацији.
"Желим се обратити 92 посто дужника који су веровали у Аргентину. Желим им рећи да ће Аргентина испунити своје обавезе. Аргентина неће банкротирати због реструктурираног дуга", истакла је.
Они који нису пристали на реструктуирање, по председници су изнуђивачи, од којих ће заштити своју нацију. Другим речима, још једном су свесни да могу отплатити само реструкуиране дугове. Па коме се свиђа она ''боље ишта него ништа'' биће бар мало задовољни расплетом.
