ОСТОЈА, ФАНТОМ, МИЛЕ РИЗИК: Они су НЕЗАБОРАВНА имена урбане историје Београда

Београдски фантом, Миле Ризик, Остоја који превози клавире, Човек од челика... само су неки од београдских ликова који су још за живота ушли у легенду креирајући урбани идентитет главног града.

О њима пишу престонички медији, праве се репортаже а број оних који су их лично познавали рапидно порасте након што умру. Тада сви почну да тврде како су их знали, са њима разговарали, дружили се или попили коју више у њиховом друштву.. Они су - Урбане легенде Београда

Њихове животи, занимљиви сами по себи, претачу се у биографије често обогаћене "поузданим казивањима из прве руке" која, идући од уста до уста по кафанама, аутобусима и улицама, достигну размере бајки.

Драгољуб Алексић, акробата и режисер

"Човек од челика"  се сматра првом општепознатом урбаном легендом Београда. Рођен почетком 20 века, Драгољуб Алексић се прославио у времену између два светска рата наступајући са својом акробатском трупом широм Југославије и Европе.

На улицама Београда могли сте га видети како зубима савија металне шипке или висии зубима закачен за конопац повезан са авионом који надлеће Калемегдан.. И његове акробатске вештине биле су задивљујуће па је тако возио бицикл или шетао преко ужета разапнутог између две зграде. Био је прави уметник о чему говори и чињеница да су сви његови јавни наступи увек били бесплатни.

Познат је и као творац првог српског звучног филма "Невиност без заштите" у коме је и глумио. Филм је снимљен 1941. године, у току окупације, а на приказивањима су овације биле толико гласне да су надјачавале тон немачких филмова који су пуштани у суседном биоскопу.

Послератне власти су му, уместо захвалности, исказале неповерење и оптуживале га за колаборацију и позајмљивање филмске опреме од окупатора. Као и многе легенде умро је у старачком дому, заборављен и сиромашан.

Влада Васиљевић, београдски фантом

Фантом се прославио у неколико летњих ноћи 1979. када је у украденом "поршеу", тада једином у Београду изводио вратоломије по центру града одузимајући дах Београђанима и задавајући главобоље тадашњој милицији.

Вожње је унапред најављивао на радију па су грађани имали времена да се окупе на Славији и чекају када ће се Фантом појавити и почети надмудривање са трошним милицијским "заставама" под ротационим светлима. Пао је када су му припадници реда поставили заседу уз помоћ аутобуса јавног превоза.

2009. године снимљен је филм о Васиљевићу. Према том остварењу, Фантом је две године провео у затвору, да би убрзо након пуштања смртно страдао у саобраћајној несрећи под сумњивим околностима. Наиме, његов досије никада није пронађен, а сведока несреће није било. Имао је 32 године када је "погинуо".

Миле Ризик, возач ГСП-а

Према писањима портала који се баве урбаним легендама, Миле Ризик је радио као возач на неколико градских линија, а путници су му наденули надимак Ризик јер је било хазардно возити се са њим. Кружиле су приче да је Миле успевао да стигне са Карабурме до Кумодража за 35 минута у сред радног дана, а да је релацију Миријево 4 - Трг Републике савладавао за свега 11 минута.

Осим по ванредним возачким способностима, Миле је био познат и по свом смислу за хумор, па се тако препричава ситуација у којој се инфилтрирао међу путнике на почетној станици буса и оставио кабину празну. Време је пролазило, путници су постајалисве нервознији и сгве чешће су се могле чути погрдне опаске на рачун возача којег није било..

А онда је Миле скочио са свог места и викнуо "Где је, бре, овај возач? Сад ћу ја да возим!" Узео је волан у руке и оглушујући се на молбе узнемирених путника да то не чини, затворио врата од кабине и дао гас..

Као и сваки прави мушкарац, ни Миле није био имун на лепши пол, па је тако једном приликом, желећи да изађе у сусрет једној дами која је каснила на посао јурио према њеном одредишту прескачући успутне станице због чега је био суспендован..

Јован Буљ, грациозни саобраћајац

Да је којим случајем зауставио Ризика због пребрзе вожње, вероватно би то урадио уз пируету или неки други балетски покрет. Буљ, је био саобраћајни полицајац и велика звезда Београда седамдесетих година прошлог века.. Он је досадне покрете својих колега заменио грациозним балетским покретима и направио уметност од монотоног посла регулисања саобраћаја.

На раскрсницама престонице и људи су застајали да гледају његову кореографију, чије је основе савладао као бивши глумац аматерског театра. На врхунцу славе био је позван да свој таленат покаже на лондонском Окдсфорд стриту, а гостовао је и у другим европским метрополама.

Доживео је и светску славу освојивши треће место на светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја. Превремено је пензионисан 1980, после чега је радио као продавац у трафици и чувар паркинга. Умро је 2010. у 72. години.

Остоја Вукашиновић, превозник клавира

Неколико година пре смрти београдски превозник клавира Остоја Вукашиновић, постао је права медијска сензација захваљујући свом оригиналном и веома успешном начину рекламирања свог бизниса. Једноставан текст "Клавире превози Остоја" до пре пар година могао се прочитати на једноставним белим налепницама којима је био облепљен читав град, а невероватна креативност при одабиру места за свој оглас и сажети текст су привукли новинаре па је о њему направљен низ емисија и репортажа. Захваљујући њима откривени су многи детаљи о овом занимљивом и свестраном човеку. 

До 71. године живота, више од пола века, Вукашиновић је превозио клавире, а рекорд је оборио када је у дану „уселио” 60 комада ових инструмената у музичку радњу, који су пристигли шлеперима из Суботице.

Стекао је следбенике и на "Фејсбуку", јер је његова фан страница за две године постојања скупила више од 7.000 обожавалаца.

То су неке од највећих легенди а ваља поменути и оне мало мање, локалне везане за поједине делове града.

У такве спада Душан Ивковић – Џиги Бау (1938–2009). У његовом деценијском уточишту – кафани "Ташмајдан", – кажу да је био други професионални боксер у Југославији, после Ивана Пребега. Џиги је био прави спортиста па наредбу менаџера да преда један меч, одреаговао тако што је нокаутирао противника, спаковао кофере и вратио се у Београд. "Рибља чорба" посветила му је једну песму.

 Ту је и Столе Пикси, фрулаш и улични забављач из Кнез Михаилове, за којег на једном домаћем сајту пише да "његов уникатни перформанс укључује свирање фруле са подигнутом ногом и провлачење руке испод ње", а не треба изоставити ни музичке "звезде Јутјуба" попут Траволте из Борче Греде.