Избори за председника Европске комисије
БРИСЕЛ - Сви кандидати за наследника Жозеа Мануела Бароза сматрају да ће будући председник Европске комисије морати да буде способан да реформише ту институцију која је за 10 година постала одбојна већини европских грађана.
Комисија је постала "Брисел", наднационални ентитет, 68 одсто испитаника у Француској каже да не зна ко је председник ЕК, а популисти је оптужују за све неуспехе Европе.
Међутим, ЕК не одлучује о свему као што то тврде њени критичари. Она предлаже, а државе чланице и Европски парламент доносе одлуке.
"Веома је паметно да се успех приписује на националном нивоу, а да се Комисији приписују сви неуспеси", каже Мартин Шулц, кандидат социјалиста за председника Комисије.
Шулц додаје да је последица тога велико неповерење грађана у европске институције и да је губитак поверења сада најозбиљнији проблем.
Кандидат конзервативаца, бивши премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер, жели да тој институцији врати њену политичку улогу и да се усредсреди на "проблеме за које је потребна заједничка акција".
Нови председник ЕК биће изабран на основу договора две велике политичке групе у Европском парламенту - конзервативаца и социјалиста.
"Његов кредибилитет зависиће од његове способности да се ослободи престоница и да Савету и ЕП наметне позиционирање према његовим иницијативама", каже Даније Кон-Бендит који је члан Европског парламента већ 20 година.
