БИРАМ ДА ЛИ ДА БИРАМ: Треба ли у Србији увести обавезно гласање?

Према Уставу Републике Србије нико нема право да утиче на бирача хоће ли изаћи на гласање. Свака пунолетна особа која има право гласа сама, добровољно одлучује хоће ли и за кога гласати, све супротно томе јер кршење уставног права.

Бирачко право је карактеристика демократског друштва, а изборе људи виде као могућност за промену, да дају или не дају подршку владајућој политици.

Међутим има и оних који не придају толики значај изборима, те исти ти најчешће ни не користе то своје бирачко право.

Делује безазлено, међутим то неретко доводи до поновљених избора уколико није изашао довољан број људи, али и до незадовољства међу грађанима, губљење наде у боље сутра...

Због свега наведеног, поставља се питање треба ли у Србији увести обавезно гласање?

Аналитичар Дејан Вук Станковић за srbijudanas.com каже да то није добра идеја и да, како је рекао, сваки грађанин има право да одлучи да ли хоће или неће да учествује у изборном процесу.

- Правила игре у демократији су врло јасна и уколико би се тако нешто увело као уставно и законско ограничење то би значило да се истовремено ограничава и слобода сваког појединца, јер човек може да буде слободан да изабере било коју политичку странку, али исто тако може да буде слободан и да отворено каже да му се ниједна од партија које су на листи не допадају – каже Станковић.

У принципу, непотребно је ограничавати слободу људима и самим тим непотребно је гласање уводити као обавезну грађанску дужност, јер могућност да гласате реализује се у зависности од тога каква је политичка понуда.

Према речима нашег саговорника, демократичност у једној држави зависи од читавог низа других параметара: од тога да ли су нам слобода и права гарантована, преко тога да ли постоје институције које те слободе и права штите и унапређују.

- Не верујем да бисмо напредовали у демократском смислу уколико би обавезали људе да бирају странке за које неће да гласају, то би само сузило слободе које људи треба да имају. Ако дајемо слободу избора, онда она мора да буде једнака за све грађане и она мора да буде најшира могућа.

За крај је закључио да истовремено то не значи да је неко ко није гласао изузет од последица политичког живота јер као што он има право да не учествује, други имају право да учествују, а биће онако како већина одлучи.

Државе у којима је обавезно гласање

•  Аустралија - Два валидна образложења због којих можете да не гласате су: лекарска потврда о болести или благовремена најава да у том тренутку нећете бити на месту одржавања избора. Уколико се, ипак, не појавите на бирачком месту чека вас казна од 20 до 55 аустралских долара, у зависности од нивоа избора.
• Боливија - Сваки бирач добије картицу која је потврда да је изашао на изборе, а уколико немате ову картицу, можете рачунати да нећете добити плату наредна три месеца.
• Белгија - уколико грађани не изађу на изборе суочиће се са новчаном казном, али оно што је још теже јесте податак да, уколико у року од 15 година, не учествујете у бар четири изборна процеса, можете изгубити право на гласање у трајању од 10 година. Такође, они који не гласају, тешко могу добити посао у јавном сектору.
• Луксембург - на изборе морате изаћи, а избор на избор имате само уколико сте старији од 70 година, тако да је излазност и у овој земљи већа од 90 посто.