KAD SE PRAVILA PREKRŠE: Evo zašto se može desiti da glasate DVA puta
Postoje određena pravila koja moraju da se poštuju kako bi izbori protekli kako treba, bez nepravilnosti.
Međutim, neretko se dešava da u nekim biračkim mestima izbori budu ponovljeni jer su prekršena pravila propisana zakonom.
Naime, postoje različiti razlozi zbog čega neko krši pravila kako bi došlo do poništavanja izbora: da bi ponovnim izborima dobio više vremena za kampanju, imao više vremena da ubedi ljude u svoj program, da bi sabotirao pobedu protivnika ili prosto, jer "nema pametnija posla".
KAKO SE VOLJA SA LISTIĆA "PRENESE" U PARLAMENT: Ovako se glasovi pretvaraju u mandate
POLITIČKA MAPA SRBIJE: Koliko imamo novih stranaka od prošlih izbora
Biračko pravo svakog građanina je da glasa ukoliko želi, a ako ne želi u tu odluku niko nema prava da se meša. Takođe, građanin glasa samostalno, niko nema pravo da utiče na volju pri odlučivanju o tome kojem kandidatu, odnosno kojoj stranci se daje glas.
Dalje, svaki građanin glasa sam i niko nema pravo da glasa umesto njega. Glasanje je tajno. Prema tome, niko nema pravo da zahteva da kaže za koga je birač glasao, niti iko ima pravo da poziva birača na odgovornost zbog toga kako je glasao.
Prekršaj bilo kog od navedenih pravila predstavlja povredu izbornog postupka, a samim tim moguće je da dovede do poništavanja izbora.
Međutim, postoje i druge nepravilnosti:
- U organizaciji biračkog mesta: nije obezbeđena tajnost glasanja, propagandni materijal se nalazi unutar kruga od 50m oko biračkog mesta ili na samom biračkom mestu...
- U radu biračkog odbora: ukoliko je dopušteno glasanje za više osoba i glasanje bez predhodne provere identiteta birača, članovi biračkog odbora konzumiraju alkohol ili koriste mobilne telefone na biračkom mestu ili nose oružje...
Zatim, na biračkom mestu se ne mogu zadržavati birači koji su već glasali, kao ni građani koji se na biračkom mestu očigledno nalaze bez namere da glasaju.
Kako bi neko zaštitio svoje biračko pravo, u tom slučaju birač ima zakonsko pravo da uloži zvaničan prigovor, a potom i da podnese žalbu protiv uočene nepravilnosti.
Ponovni izbori sprovode se ako izborna komisija ili Upravni sud ponište izbore zbog nepravilnosti u sprovođenju izbora, u slučajevima utvrđenim zakonom.
Parlamentarni izbori
Prigovor zbog povrede biračkog prava može se podneti izbornoj komisiji i to izbornoj komisiji izborne jedinice ili Republičkoj izbornoj komisiji. Rok za podnošenje prigovora je 24 časa, a računa se od momenta kada je nepravilnost učinjena, odnosno od momenta kada je biračko pravo povređeno. Izborna komisija mora doneti rešenje o prigovoru u roku od 48 časova od prijema prigovora.
Pokrajinski izbori
Na uočenu nepravilnost najpre se može reagovati prigovorom. Prigovor protiv nepravilnosti uočene na biračkom mestu kojom je povređeno tvoje biračko pravo, podnosi se izbornoj komisiji izborne jedinice. Rok za podnošenje prigovora jeste 24 časa od momenta kada je nepravilnost učinjena.
Lokalni izbori
Na prvom mestu na raspolaganju stoji mogućnost podnošenja prigovora gradskoj, odnosno opštinskoj izbornoj komisiji i to u roku od 24 časa od momenta kada je nepravilnost učinjena, odnosno od momenta kada je povređeno biračko pravo. Izborna komisija mora, u roku od 48 časova, doneti rešenje o prigovoru.
Ako se izbori ponište na pojedinom biračkom mestu, glasanje se ponavlja samo na tom biračkom mestu.
Na biračkim mestima na kojima izborni postupak nije sproveden u skladu sa zakonom, izbori se ponavljaju u roku od sedam dana od utvrđivanja nepravilnosti u izbornom postupku, na način i po postupku utvrđenim za sprovođenje izbora. Ponovne izbore raspisuje izborna komisija, po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni, osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrđivanju izborne liste.
