БИВШИ АСОВИ О КРИЗИ СРПСКОГ ФУДБАЛА: Нема више Деје и Пиксија

Фудбалска Србија није зацелила вишегодишње ране минималном победом државног тима у Естонији. Дрвље и камење и даље лете према селектору Радовану Ћурчићу и играчима, а хиљаде „селектора“ тврде да знају излаз из кризе. „Новости“ су о овој теми покушале да чују мишљење од двојице бивших играча Црвене звезде и Партизана и репрезентативаца Горана Буњевчевића И Горана Стевановића шта мисле на тему нашег фудбала И репрезентације.

КЕЖМАН ТВРДИ: Србија неће на СП у Русији!

- Сујета царује нашим фудбалом, не баратамо чињеницама већ доносимо суд без дубље анализе. Ја ћу, наравно, рећи како видим наш фудбал, добронамерно ћу поделити и неки савет, али хоћу само да се зна да је то моје мишљење, а не критика постојећег стања - рекао је на почетку разговора Стевановић.

Некадашњи тренер Партизана и селектор Гане, популарни Плави, наставља:

ПОРЕСКА АФЕРА: Дарко Ковачевић играо за 1.500 евра?

- И данас имамо добре играче, али више немамо ванземаљце попут Пиксија и Деје Савићевића, који су могли сами да реше меч. Мислим да кључ победа лежи у доброј одбрани. Говорим из личног искуства, на Светско првенство у Немачкој смо отишли тако што је селектор Илија Петковић, коме сам ја асистирао, зацементирао одбрану која се није мењала, а у квалификацијама је примила само један гол. Када се та одбрана, због повреда, распала на самом СП, доживели смо неуспех. И зато савет селектору: направи одбрану која ће стално да игра док се не уигра, док играчи задње линије не буду могли да играју и жмурећи.

Плави истиче да стварамо доста шанси, али голове лако примамо.

- Пољаци су отишли на ЕП тако што су играли на контранапад. Добијали су утакмице и када су имали мањи посед лопте, али су се оријентисали на ниску зону, са 7-8 играча назад, а када би дошли у посед лопте, хитро би кретали у напад. Нису они били бољи од нас, али ми смо промашивали, а они су постигли један гол и славили. И опет, ко зна који пут, доживели смо пораз јер смо јефтино примили гол.

Одбрана шупља, а напад неефикасан.

- Мислим да бисмо морали да играмо са два шпица. Опет кажем, то је моје мишљење, на основу пређашњих искустава. Код Петка су у шпицу играли Саво Милошевић и Матеја Кежман, а код Радомира Антића, који је репрезентацију одвео на Мундијал у Јужној Африци, нападачки тандем су чинили Никола Жигић и Марко Пантелић. И то су последњи успеси. За систем 4-3-3 су, ипак, потребни специфични крилни играчи, али и континуитет.

Горан Буњевчевић, некадашњи фудбалер Црвене звезде, у којој је касније био и спортски директор на иста питања одговара више дипломатски.

- После утакмице сви су генерали паметни, а кривце је увек лако наћи. На 1.000 зашто увек ће бити 1.000 зато. Кадрови, и играчки и функционерски, увек ће бити предмет полемике, а себи право да критикују дају и они који никада нису шутнули лопту. Мада, и када се састанемо ми, бивши играчи, често не можемо да нађемо заједнички језик. А ја мислим да прво мора да се поврати дух репрезентације.

Буњевчевић тврди да је кључ успеха атмосфера и буђење националне свести.

- Србија је земља у којој је оговарање део свакодневице, најчешће без повода. Тешко да можете да чујете лепу реч, а нигде нема спортске анализе. Мислим да је то посао за стручњаке, можда треба у ФСС позвати и бивше селекторе и да се разговара отворено, без сујете. Садашњи селектор Ћурчић је, чини ми се, мало затворен, као да му је непријатно да каже шта му лежи на срцу.

Буњевчевић сматра да није проблем у тренерском кадру.

- Немамо велики број тренера који могу да буду селектори, можда пет-шест, али су то људи у најбољим годинама спремни да у наш фудбал унесу нову енергију. Изгубило се, нажалост, много времена, сада имамо политичке изборе, па оне у ФСС. А битно је да они буду фер и коректни.

На крају Буњевчевић закључује:

- Није све толико црно, али промене су неопходне. Не ваља што стално једни другима налазимо мане, ако тако наставимо бићемо гори и од политичара!