БУДУЋИ ШЕФ БРИТАНСКИХ ЛАБУРИСТА: Злочинци на Косову су били НАТО и Албанци (ВИДЕО)
Џереми Корбин, човек који би ускоро требало да постане нови лидер Лабуристичке партије, друге највеће странке у Великој Британији, ни по чему се не уклапа у вишевековни профил тамошњих политичара.
Пацифиста и левичар по убеђењу, Корбин смета многима, а нарочито некадашњем премијеру и шефу лабуриста Тонију Блеру, кога отворено назива ратним злочинцем. Додатни притисак својих политичких непријатеља и неистомишљеника Корбин сада трпи због изјава које је дао о рату на Косову и Метохији.
Корбин има, за британска схватања, веома необично виђење спољне политике. Залаже се за нуклеарно разоружавање и повлачење војске са страних територија.
Корбина Блер и његови следбеници нападају и због тога што је рекао да се са "Хамасом и Хезболахом може бити пријатељ", због отворене подршке Палестини у сукобу са Израелом и зато што, за разлику од Американаца и већине британских политичара, брани Венецуелу.
Вози бицикл, нема аутомобил и живи скромно
Џереми Корбин рођен је 26. маја 1949. године у Чипенаму у Вилтширу и народни је посланик за Ајлингтон Норт од 1983. Отац му је био инжењер електротехнике. Млађи је брат познатог острвског водитеља временске прогнозе. После студија, две године је волонтирао на Јамајци. Са бившом супругом Клаудијом има три сина.
– Не трошим много новца, водим веома нормалан живот, возим бицикл и немам ауто – рекао је једном приликом о свом начину живота.
Између 1974. и 1983. године био је изабрани одборник у лондонској општини Харинги, организатор Националне уније запослених у јавном сектору и члан здравственог одбора. Члан је Социјалистичке кампањске групе, као и Лондонског регионалног селекторског комитета, а пише и недељну колумну за "Морнинг Стар".
Његови критичари "прекопали" су изјаве из прошлости, те је на ред дошло и питање о ставу према Косову, за које је Корбин рекао да представља "лажан геноцид и исфабриковану представу".
Наиме, Џереми Корбин је још 2004. године у потпуности негирао наводне "српске злочине на КиМ". Штавише, он је пред парламентом јавно похвалио текст новинара Џона Пиглера, пише "Блиц".
Пиглер је у свом тексту "подсетио читаоце о огромном, ненадокнадивом броју изгубљених људских живота које је однела 'хуманитарна' мисија на Косову, под патронатом НАТО и САД, уз свесрдну помоћ Велике Британије".
"Они су, без икаквог права и одобрења УН напали територију једне суверене земље, како би одбранили оне који су ту земљу покушали да распарчају и униште. После тога, кривце су прогласили жртвама, а Србе, који су праве жртве тог злочина, назвали геноцидним народом."
Овај део Пиглеровог текста Корбин је прочитао са говорнице у парламенту Велике Британије, додавши да би "сваком разумном и моралном човеку морало да буде јасно да се геноцид никада није догодио на Косову, и да су НАТО и САД своју акцију оправдавали ноторним лажима".
За разлику од огромне већине британских политичара, укључујући и чланове његове странке, Корбин и његови левичари у потпуности негирају да је тадашњи председник СР Југославије Слободан Милошевић спровео етничко чишћење, и сматрају га "жртвом америчке империјалистичке политике".
И његови противници га управо због овог става тренутно највише прозивају. Какав ће Корбинов одговор бити њима видећемо за који дан, јер се очекује одговор од њега.
Антимонархиста
Корбин је антимонархиста, па је тако једном приликом покренуо петицију која је од Тонија Блера тражила да избаци краљевску породицу из Бакингемске палате и пресели је у "скромнију кућу". Током говора након смрти краљице мајке 2002. године носио је јаркоцрвени џемпер.
Поред ових ставова, Џереми Корбин је можда најжешћи противник рата у Ираку, који је, према његовим речима, представљао "безумно убијање цивила и отимање ресурса у режији Џорџа Буша и Тонија Блера".
Не воле га моћници
Корбин је по политичком уверењу социјалиста. Велики је борац против сиромаштва, те тражи високо опорезивање богаташа, али и моћних корпорација.
Противник је академија и приватних финансијских иницијатива. Подржава ренационализацију железница и увођење институције животне плате као минималног прихода који је неопходан за задовољење свих основних животних потреба у шта није укључено само самоодржање већ и кров над главом, гардероба, здравствено осигурање, рекреација, транспорт... Противи се сегрегацији деце на основу њихове способности учења.
