ЦЕЛА ЗЕМЉА ЈЕ ПЛАКАЛА ЗА ЊОМ: Последње речи Крушевљанке која скочила са зграде да сачува НЕВИНОСТ
Прошла је 41 година од догађаја који је уздрмао целу Југославију, а једну девојчицу ословио за симбол страдања у насилном свету. Милица Костић је 1974. године, бежећи од силоватеља, скочила са једне од крушевачких вишеспратница, а онда, сачувавши своју невиност на најтрагичнији могући начин, отишла у легенду.
Милицу је група силеџија намамила у стан. Била је ученица Средње медицинске школе, а те несрећне ноћи, скочила је са 11. спрата Куле Б како би избегла силовање. Овај трагични догађај је изазвао велику пажњу југословенске јавности, а у Крушевцу су тада организоване демонстрације против насилника који су касније осуђени на вишегодишње затворске казне.
Податке о самом догађају у стану истражни органи су прикупили из саслушања и сведочења која је дало осам особа. Кажемо осам, јер је поред седам изјава сведока дата и још једна – у болници је проговорила и сама Милица.
У закључаној соби, младић који је Милицу силом увукао, саопштио јој је шта хоће и због чега је доведена. Захтевао је од ње да се са тим сагласи, да се скине, јер нема другог излаза.
Међутим, Милица је то категорички одбијала молећи да то не чини и да је пусти. Напасник се на све ово није обазирао, већ је и даље упорно настојао да Милицу принуди, уз истовремене покушаје да јој скине одећу. Она се и даље противила, а он је био упоран. На његову дрскост одговорила је плачем, молећи га да је пусти из собе.
У једном моменту, услед њене упорности, први насртљивац се мало поколебао и, излазећи накратко из собе у ходник, прокоментарисао осталима да треба да је пусте. Речи су биле следеће:
„Невина је, нећу да је дирам“.
У претходним минутима Милица је учинила све што је могла да размекша срца злочинаца и да пробуди њихову савест. Све време је плакала и детиње их молила, али није вредело. Схватила је да ова преклињања и молбе неће помоћи. Схватила је да монструми неће одустати.
Из позиције из које није било могуће изаћи, а у немогућности да и даље пружа отпор, одлучила се на бекство. Знала је да ће је више мушкараца силовати. Решена да им то не дозволи, искористивши тренутак када је остала сама у соби, Милица је са 11. спрата скочила кроз прозор.
Последње речи несрећне девојке!
Разговор између Милице и инспектора Добривоја Стефановића, који са након тога одиграо у болници, текао је овако:
"Питао сам је: ’Где си била?’
Милица је рекла: ’Била сам у школи. Са другарицама...’ Требало је да имају нешто – као писмени. (реч је свакако о уписивању првог дана школске године)
После овога је изгубила свест.
Затим се опет пробудила и рекла: "Ишла сам са неким дечком до једанаестог спрата да позовем његову девојку.’
Ја сам је питао: "А што си ти ишла?"
Рекла је: "Тај дечко ми је рекао да та девојка има строге родитеље и да је само позовем."
Тада је опет заспала.
После пар минута се пробудила и рекла: ’Били смо на једанаестом спрату.’
Питао сам: ’Како знаш?’
Рекла је да је, пошто је изашла, видела на лифту.
Питао сам је: ’Да ли си сама скочила или те је неко гурнуо?’
Рекла је: ’Ја сам сама скочила кроз прозор.’
Питао сам: ’Зашто?’
Рекла је: ’Нисам више могла да издржим... Једино сам на тај начин могла да сачувам своју част.’
Потом је пала у дубоку кому“, пишу 24sata.rs.
Испред болнице била је гужва. Породица, школски другари, особље, суграђани - сви су чекали да виде хоће ли се храбра девојка пробудити из коме. Нажалост, десило се најгоре. У четвртак четвртог септембра мала Милица је издахнула тачно у подне. Ово што сте прочитали биле су њене последње речи. Не дајте да буде и последње сећање.
