Четврт века од пада Берлинског зида

Ланац осветљених балона дугачак 15 километара биће пуштен у ваздух дуж бивше границе две Немачке, отприлике у време када је 9. новембра 1989. саопштење високог комунистичког званичника подстакло низ догађаја који су водили рушењу једног од најистакнутијих симбола Хладног рата.

Пад Берлинског зида, који је делио овај град 28 година, било је "тачка без повратка... одатле, ствари су кренуле ка потпуно новом светском поретку", рекао је директор фондације "Берлински зид" Аксел Клаусмајер.

Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је одрасла у Источној Немачкој, отвориће музеј на месту где се налази један од неколико нетакнутих делова Берлинског зида.

"Чак и данас када ходам кроз Бранденбуршку капију, остао је осећај да то није било могуће низ година мог живота, и да сам морала да чекам 35 година на овај осећај слободе. То је променило мој живот", рекла је Меркелова прошле седмице.

Садашња канцеларка била је међу хиљадама Источних Немаца који су кренули на запад, пошто је портпарол Политбироа, Гинтер Шабовски на конференцији за новинаре објавио да ће Источним Немцима бити дозвољено да путују у Западну Немачку и западни део Берлина.

Граничари нису добили наређење да дозволе било коме прелаз, али су одустали од задржавања гомиле.

До поноћи, сви гранични прелази су били отворени, а Немачка на путу уједињења за нешто мање од годину дана, 3. октобра 1990. Од тада између 1,5 и два билиона евра је потрошено на обнову некада осиромашеног истока земље.

Много тога се променило, али неке разлике остају - плате и пензије су ниже, а незапосленост већа, на истоку него на западу Немачке, а многе области на истоку земље бележе пад у броју становника, који одлазе на запад у потрази за послом.

Али напредак ка правом јединству види се у вођству Немачке, где није само Меркелова са истока, већ и шеф државе Јоахим Гаук, наводи америчка агенција.

Званично, 138 људи погинуло је у покушају да пређе Зид, док Удружења жртава наводе да је број настрадалих ближи бројки од 700, наводи Глас Америке.

Крајем осамдесетих година, покретачка снага је створена против источнонемачке владе, а протести који су почели у Лајпцигу, проширили су се до источног Берлина.

Када су власти олакшале забрану путовања, десетине хиљада људи окупило се са источне стране Зида, који је 9. новембра пробијен, без и једног испаљеног метка.