ЧИНИЛА ЈЕ СВЕ ДА ДОБИЈЕ БРОНЗАНИ ТЕН: Сада пати за својим првобитним изгледом

Годинама сам имала црни бронзани тен, јер никада нисам била љубитељ беле пути. Велики сам зависник од сунчања јер сам након завршетка средње школе, свако лето радила као спасилац на базенима.

Када сам уписала факултет на Флориди, нисам имала много времена да се посветим сунчању. Некада сам умела да проведем и по осам сати на најјачем сунцу, лежећи поред базена са лаптопом у крилу. Сматрала сам да је тамна боја коже велики фактор за стицање самопоуздања.

И када сам, после сваког излагања сунцу, увиђала полу-опекотине на телу, гледала сам на то као "после свега, трансформисаће се то у бронзани тен". Многи су ми причали филозофију "буди оно што јеси", али мене је највише бринула мисао шта ћу радити зими, када нема сунца. Тада сам време пробоводила у соларијуму.

Када сам се при завршетку факултета вратила у Њујорк, боја ми се потпуно спрала и почели су да ми се враћају тамни кругови, отоци и грудвице по телу. Самопоуздање је нестајало. Пробала сам разне пољске препарате, а највише инјекције мелатонина, како би задржала чоколадни тен, што се и десило.

После свега тога, моја кожа је добила потпуно други изглед. Имала је мирис паљевине. То ми није дало мира, па сам одлучила да се излажем прскању спреј-теном. Та чоколадна боја је почела да клизи по мени, остављајући необичне црне мрље. Почела сам да се смејем. Толико је било очигледно да је реч о "фуш боји тена".

Сада, када се погледам, недостаје ми како сам некада изгледала. Већ неко време не користим никакве препарате за самопотамњивање, а последице и те како осетим чак и пецкање коже током спавања. Тек сада сам свесна да сам ја потенцијална оболела од рака коже.

• Ова исповест је преузета са сајта harpersbazaar.com.

Увелико је почела сезона сунчања и феномен "бронзаног тена", па се, пре него што крочите у соларијуме, добро запитате да ли заиста желите да будете изложени већем ризику једне од најсмртоноснијих болести - рака коже.