ČINILA JE SVE DA DOBIJE BRONZANI TEN: Sada pati za svojim prvobitnim izgledom

Godinama sam imala crni bronzani ten, jer nikada nisam bila ljubitelj bele puti. Veliki sam zavisnik od sunčanja jer sam nakon završetka srednje škole, svako leto radila kao spasilac na bazenima.

Kada sam upisala fakultet na Floridi, nisam imala mnogo vremena da se posvetim sunčanju. Nekada sam umela da provedem i po osam sati na najjačem suncu, ležeći pored bazena sa laptopom u krilu. Smatrala sam da je tamna boja kože veliki faktor za sticanje samopouzdanja.

I kada sam, posle svakog izlaganja suncu, uviđala polu-opekotine na telu, gledala sam na to kao "posle svega, transformisaće se to u bronzani ten". Mnogi su mi pričali filozofiju "budi ono što jesi", ali mene je najviše brinula misao šta ću raditi zimi, kada nema sunca. Tada sam vreme probovodila u solarijumu.

Kada sam se pri završetku fakulteta vratila u Njujork, boja mi se potpuno sprala i počeli su da mi se vraćaju tamni krugovi, otoci i grudvice po telu. Samopouzdanje je nestajalo. Probala sam razne poljske preparate, a najviše injekcije melatonina, kako bi zadržala čokoladni ten, što se i desilo.

Posle svega toga, moja koža je dobila potpuno drugi izgled. Imala je miris paljevine. To mi nije dalo mira, pa sam odlučila da se izlažem prskanju sprej-tenom. Ta čokoladna boja je počela da klizi po meni, ostavljajući neobične crne mrlje. Počela sam da se smejem. Toliko je bilo očigledno da je reč o "fuš boji tena".

Sada, kada se pogledam, nedostaje mi kako sam nekada izgledala. Već neko vreme ne koristim nikakve preparate za samopotamnjivanje, a posledice i te kako osetim čak i peckanje kože tokom spavanja. Tek sada sam svesna da sam ja potencijalna obolela od raka kože.

• Ova ispovest je preuzeta sa sajta harpersbazaar.com.

Uveliko je počela sezona sunčanja i fenomen "bronzanog tena", pa se, pre nego što kročite u solarijume, dobro zapitate da li zaista želite da budete izloženi većem riziku jedne od najsmrtonosnijih bolesti - raka kože.