Црна Гора не жели да заштити ћирилицу
Скупштински одбор Црне Гора одбио је предлог о заштити ћириличног писма који су предложили представници опозиције.
МОЖЕ ли ћирилица у Црној Гори преживети? Писмо које је било (и остало) незаобилазни део идентитета црногорског (православног) човека, дуго већ губи битку пред латинизацијом подловћенске државице.
Пре три дана у Скупштини Црне Горе није прихваћен предлог закона о заштити ћирилице који су поднели опозициони посланици Невен Гошовић, Александар Дамјановић, Радован Асановић и Новица Станић.
Узалуд што су подсетили да не постоје ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни верски, а ни техничко-технолошки разлози за напуштање ћирилице.
Њено напуштање значи прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа, поручили су ови посланици, подсећајући на уставну одредбу о равноправности ћирилице и латинице и оцењујући да ћирилица у Црној Гори нема тај статус.
Најбољу оцену погубног заборава ћирилице, за који се нада да је привремен, дала је проф. др Јелица Стојановић. "Ако не буде тако, Црна Гора би се одрекла себе и свог порекла. Матерње и вековно писмо ових простора јесте ћирилица, свето и освештано писмо. Ако ћирилица није писмо Црне Горе, испада да је Црна Гора вековима била неписмена, а ако данас нема ћирилице, то значи да Црна Гора хоће да раскине са самом собом, да направи рез са својом писменошћу", истиче др Стојановић.
Насупрот уставној одредби о равноправности писама у јавној комуникацији, ћирилица у Црној Гори данас има статус дозвољеног, али не и обавезујућег писма, пишу Већерње Новости.
Професор Веселин Матовић је изјавио како у Уставу ова два писма нису постављена равноправно, јер је латиница привилегована као "службени", а ћирилица дискриминасана као нижеразредни језик "у службеној употреби".
У чему је разлика између "службеног" језика и онога у "службеној употреби", и зашто је први "државни", а други то није, никада нико није утврдио. Како каже проф. Милош Ковачевић: По томе је "црногорски" вероватно једини од свих у уставу записаних језика у свету "службени језик", али не и "језик у службеној употреби".
