ЦВЕТАЈУ ЛИ СВИМА РУЖЕ? Некада се од овог посла зарађивало богатство, а сада...

Вест да је Србија 8. у свету по извозу ружа, натерала нас је да се запитамо да ли је овај посао заиста уносан у нашој земљи, и колико је труда и улагања потребно. У разговору са произвођачима сазнали смо да "не цветају свима руже" у послу са овим цвећем.

Власник расадника ружа код Трстеника, Аца Ћосић, каже да је још од малих ногу одлучио да се бави пољопривредом, а са ружама је кренуо након деведесетих. Сада, како тврди он, од овог посла нема зараде.

- Са ружама сам кренуо са 5.000 комада, тако да сам толику количину увек продавао - колико производем, толико продам. Тако сам постепено повећавао и дошао до неких 60.000 садница, а сада сам опет кренуо са смањењем производње и преполовио количину за наредну годину, на 25.000 садница.

Он је објаснио да се ружа производи 2 и по године, уколико се подразумева да се купи подлога, међутим уколико се прозводи и подлога, онда читав процес производње траје 3 и по године.

- Замислите ви сада производњу неке робе, саднице која траје 3 и по године и после тога дате неком и не можете да наплатите. Ја продајем своју грбину и свој зној и сада некако преживљавамо и трпимо.

Колико се исплати објашњава тако што када дође Нова година и Божић у породици преброје новац и рачунају да ли имају да прегурају до пролећа.

- Ја радим и парадајз, не само руже, па онда претачем из једног у друго, што би рекао наш народ „из шупљег у празно“. Продајем и ван Србије, продавао сам Холандији и Русији, али то иде преко других фирми који су директни извозници, а ја сам њихов кооперант – завршава Ћосић.

Са њим се слаже и Слободан Јовановић из Маскара, села које је једно од најпознатијих по производњи ружа.

Каже да има много посла „као код мале бебе“, да мора много да се улаже и труди, али колико се исплати?

- Нема више зараде, тотална је стагнација. Раније је било боље, имало више посла, продавали смо по читавој Србији, али сада је мала потражња, можда је остало 10-20 одсто од читавог ранијег посла – каже Јовановић за наш портал.

Међутим, има и ведрих прича. На пример, расадник код Шапца постоји од 1931. године и кажу да зараде има.

- Наравно да се исплати, не бисмо радили толико година. Ми годишње имамо 600.000 садница, а извозимо у Русију, Италију, Немачку... - каже Немања Топаловић, који тренутно води расадник.

Извоз у Русију важна ставка

Наше руже су на завидном месту у укупном извозу због извоза у Русију, који је повећан са 428.000 евра у 2008. години на 1,555 милиона у 2013. Међутим, извоз у ту земљу је смањен, и прошле године износио је 1,075 милиона евра.