"Фрајер" није хтео да помогне Животи, а онда је Београђанка написала СТАТУС КОЈИ ЈЕ ЗАПАЛИО ФЕЈС

Београђанка Александра на свом Фејсбук профилу поделила је ситуацију која јој се догодила у трамвају на тридесет и нешто степени. Наиме, у трамвај 9 на Славији ушао погрбљени старац са тешким теретом, а младић који се истовремено затекао на истом месту, није му упутио ни поглед. Нико на њега није обратио пажњу, сем ње саме.

НАПОКОН! У наредних 10 година ће бити обновљене улице којима иде градски превоз

Александра за разлику од свих, није могла да одврати поглед од њега. Велики кофер, торба и ручна торбица које је човек носио њој су се чинили превише тешким за сићушног старца његових година, видно уморног. Стога је пропустила станицу на којој је требало да изађе, сачекала његову станицу и помогла му да изађе из трамваја са тешким теретом. Док га је од станице пратила ка Трошарини, помажући му са торбама, сазнала је његову причу.

ЖАЛИТЕ СЕ ДА ЈЕ ГУЖВА У БЕОГРАДУ? То није субјективан осећај, ево и зашто!

Живота је рођен 1933. и враћао се са посла - из Цркве Свете Богородице у Земуну, где помаже у чишћењу како би зарадио нешто мало пара. Живи у једној соби у Рипњу и поред месечних 3.000 динара које од државе добија као помоћ, osamdesettrogodišnji старац путује у Земун како би – радио.

ПАКЛЕНО! Запрепастиће вас колико степени је измерено у Београду у 21х!

Она је свима упутила једну важну поруку. Прочитајте и сами:

“Возим се 9-ком по овој врућинчини, трамвај стаје код Славије, улази један декица погрбљен, ситан висине мозда 1,30 м, са собом вуче један велики кофер, торбу и једну ручну торбицу... Иза њега баја са цвикама висине 2 м чека да се декица попне с тим теретом да би он ушао. Возимо се тако ја не могу да одвојим поглед, декици се спава, пада му глава, жедан је и уморан. Пролазимо моју станицу, чекам његову. Трамвај се зауставља код 4. априла ја му узимам кофере и кажем да ћу га испратити, иде до Трошарине, питам га како је мислио сам са коферима казе: "Па ето, полако..". Пита ме за име како би се помолио за мене у цркви. Каже ми да се зове Живота, рођен је 1933. године и ради да заради мало за хлеб у цркви Св. Богородице у Земуну, мало очисти около и склони свеће. Од дрзаве добије помоћ 3. 000дин месечно. Живи у једној собици у Рипњу. Живота путује да би зарадио несто мало пара, и добио милост у пекари поред, од Рипња све до Земуна. Ако га икад и ви сретнете помозите му с кофером и дајте му несто мало пара за хлеб. Има доста Живота у Београду, немојте им окретати главу, немојте бити баја од 2м...“, написала је Александра.

Свету је данас потребно много више људи као ова девојка. Будите као Александра!