ДА ЛИ СТЕ МЕЂУ ЊИМА? Ово је српско село у коме се мештани знају само по НАДИМЦИМА
Бибер- јер је тата мами забиберио.
У гружанском селу Доња Врбава нема мушкарца који нема свој надимак, а имају их и целе фамилије. Некада ни мештани не знају како се неко зове, јер га целог живота знају по надимку –Ћурка, Пиштољ, Пуринко, Рога, Зељов... То ствара комичне ситуације у телефонском именику, на суду, а посебно поштарима који ако не уђу најпре у кафану, никада примаоца пошиљке неће наћи. Неки од надимака који сељани и данас носе, датирају из 19. века.
ШТА ЗНАЧИ ЗИМСКА ГРМЉАВИНА: Ево кад је над Србијом грмело у зиму
У кафани “Механа”, у центру села, Коза, Ћоп и Бибер пијуцкају пиво или ракију и једу прженице које им је конобарица Весна Стевановић припремила, да “се заложе”. Весна надимак нема, као ни друге жене у селу. Тек након што новинари на празан желудац пристану да попију коју ракију, разговор о надимцима може да почне. Владимира Станковића (75), зову Бибер од школских дана, пише Телеграф.
Тужба повучена због надимка
Кафаном се, из неколико уста, разлеже прича о случају када је Гружанин звани Коза тек ожењеном земљаку рекао да је пре који месец он био момак фришкој невести. Младожења се брецне и поцрвени, а један сеоски шерет добаци: ако дете буде носато твоје је, а ако буде клемпаво Козино је, одмах ћеш знати. Младожења тужи овог шаљивђију због опаске, али је проблем што је у тужби написао име “Коза” јер Кози није знао ни име ни презиме. Врбавци у кафани кажу да је тужба повучена, а ситуација се смирила захваљујући мудром судији који је младожењи на суду рекао- мани се тужбе, коза је женско, не може да прави децу!
– Нико ме у 10 села около и не зна по имену, кад ме по имену позову и не окренем се. И син ми је Бибер, и унук ми је Бибер. Добио сам надимак као ђак, а био сам немиран, враг без белеге. Пита учитељица на часу зна ли ко шта је то бибер и чему служи. Ја дигнем руку. Кажем – то је кад отац позове мајку и каже јој, ајде дођи и дигни ноге, да ти забиберим. Учитељица поцрвенела као да је прогутала пола кила бибера, а мени остао надимак заувек, смешка се Бибер шеретски.
Књига о надимцима
О Врбавцима и њиховим надимцима Музеј рудничко- таковског краја из Горњег Милановца објавио је књигу. Аутори трогодишњег истраживања су Весна Ћурчић и Ђурђина Антонић.
ЦРКВЕНИ БОНТОН: Овако би сви требало да се понашамо у цркви
– У селу од 505 становника постоји 202 различита надимка, а неке носи више чланова породице. Постоје лични надимци, али и породични, који датирају с почетка 19. века. Тако је надимак Пиштољ или Турчин некада био лични, али временом су га наслеђивали синови и њихови синови, па је постао породични. Тада су чланови те фамилије Пиштољи, Турци. Жене нису никада добијале надимке, па ако причамо о фамилији Буџовци, жене су Буџовке, и свекрва и све снаје из фамилије. Неко може имати свој надимак- Угљеша, али целу његови фамилију зову Шућуре, па је он Угљеша од Шућура - појашњава Весна Ћурчић, кустос географ.
Фамилија Турци тако је прозвана због деде садашњих пензионера који као малишан није могао да одоли печењу. Био је Бадњи дан, а прасе за Божић било је већ печено. У фамилији су заједно живела 23 члана, а печење се јело само о славама и великим празницима. Малишан је жељно, у дан када се пости, прстом прешао по кожи печеног прасета и лизнуо прстић. Мајка је малишана затекла на делу и вриснула “Шта учини, Турчине” јер се оглушио о пост. И тако цела фамилија у следећих 100 година поста- Турци - каже Весна Ћурчић.
Не желе сви да говоре о надимцима
У Доњој Врбави не објашњавају сви како су добили надимке. Керине, Ђаволи, Гузице, Кукавице, Гуске, Курцулићи, нису увек ради да појашњавају. Сврака, Ован, Зец, Коза, Карлин, Угљеша, немају проблема да објасне одакле им надимци.
Радиша Јоксић Карлин наследио је надимак од деде кога су звали Калуђер. Оца су ми звали скраћено- Карлин. Надимак је настао за време литија у селу, када је Радишином деди свештеник дао да носи кадионицу иако су то чинили само богаташки синови. Љубоморни сељани Радишиног деду прозваше одмах Калуђер.
– Када су нам увели телефоне записаше да у именик ставе- Радиша Јоксић. Кажем, ставите и Карлин, шта ми значи име у именику кад ме нико и не зна по том имену. Они кажу - нема места. Ја им рекох- онда нека пише Јоксић Карлин, боље ми отпишите име него надимак. У овом селу једва да има оних који се буне због надимка, овде је правило- зови ме и лонцем, само ме немој разбити - каже Карлин.
Карлинова жена је Рада Карлинова, а све жене у селу тако се представљају, лично име и надимак мужа. Ни једна жена нема свој надимак. Снаша из куће чијег мужа, по деди зову Кучка, и не жели надимак.
ЈЕСТЕ ЛИ И ВИ ЧУЛИ ЗА ПРДИЋЕ И ЗАКЛАНЕ? Ово је листа најсмешнијих презимена у Србији
Врбавац Пуринко добио је надимак јер је његова мајка, док је био беба, крила његово име по савету врачаре, до крштења. Жена је то чинила јер су јој раније рођена деца умирала. Када би је неко питао како се зове беба, лагала би- Пуринко, по имену Рома који је често боравио у селу. Пуринков породични надимак је Помрчине, јер су сви у фамилији тамног тена.
Светозар Ненадовић Угљеша има 84 године, удовац је и власник беспрекорно уређеног домаћинства.
– Ја сам из фамилије Шућуре, а отац ми је имао надимак Зељов. Кажу да су тај надимак добијали сви зетови на миразу. Мене је деда прозвао Угљеша, јер сам као дете био ситан и црнопут, као комадић угља. Комшије су ми Рога, Гуска, Ћурка... Роги запао тај надимак од оца, који је волео да попије ракију коју су чували у бурадима у подруму. Тамо су чували и козе. Кад Рога старији оде у подрум, да се не би чуло да точи ракију, лупи нечим у буре па викне “коз рого”, као да виче на козу која роговима удара у буре. Чичу прозову Рога, па онда и његових седам синова Роге - сведочи Угљеша.
Рус и Јапанац постали Кучке
Надимак Кучке носи читава фамилија у Доњој Врбави због свађе три брата с почетка 20. века. Два брата се потуку у време руско- јапанског рата 1905., па их сељани прозову Рус и Јапанац. Трећи брат се одмах одсели од куће, а кажу да је био лош човек. Њему сељаци надену надимак Кучка. Када му се кућа угасила, овај се надимак пренесе на куће његове браће, па тако Рус и Јапанац постану Кучке, наведено је у истраживању “Надимци у Доњој Врбави као културно и традиционално наслеђе”.
