ПРЕТЕЧА МОДЕРНИХ УСТАВА: Осам векова од потписивања Велике повеље слобода
Велика Британија данас обележава 800 година од потписивање Велике повеље слобода (Магна царта либертатум), документа који је се сматра најстаријом претечом модерних устава.
Повеља је потписана 15. јуна 1215, под ведрим небом, у ували званој Ранимиду, а од стране енглеског племства (барона) и краља Јована И Плантагенета (Јохн И Плантагенет), брата чувеног краља Ричарда Лављега Срца, који је кренуо у крсташки поход да поврати Јерусалим и Христов гроб од муслиманских освајача, али и увалио Енглеску у силне дугове.
Краљева власт потиче од народа
Повељом се по први пут у некој средњевековној хришћанској држави ограничила моћ краља, за коју се веровало да долази од Бога. Стога и не чуди да је њено доношење довело до неслагања између римског папе и краља Јована, с једне и његових барона, с друге стране.
Барони су од краља захтевали да се одрекне одређених права и да поштује законску процедуру, као и да прихвати да краљева воља може бити ограничена законом. Међутим, само три дана по усвајању Повеље, Јован је тражио од папе осуду овог документа, што је и добио, а четири месеца касније то је довело до првог Рата барона.
Иако је повеља ограничила краљевску моћ и у своје 63 ставке покрила многа питања, углавном је заступала феудалне интересе племства. Питања којима се бавила повељом кретала су се од права слободних људи на суђење и правду, па све до тежина и мера, рибарских врша и страних трговаца.
Магна царта је, такође, ограничила права шерифа, чувала слободе и привилегије округа и градова и начинила споразум са Круном да се неће мешати у права Цркве, нити да ће без пристанка крунског савета наметати Клеветнички данак или било какав други порез.
Поштовање повеље осигурано је коначним ставкама, које су давале овлашћење групи од 25 барона да се подигну на оружје против краља уколико се он не буде придржавао услова Повеље.
Изгубивши апсолутизам у владању, који је красио остале владаре тадашње Европе, Јован И практично је остао "без краљевства, без земље" пишу његови савременици, па отуда и чувено име по којем је овај енглески владар постао познат у средњевековној британској историји - Јован без Земље (Јохн Лацкланд).
Претеча данашњих устава
Церемонија обележавања 800. годишњице одржаће се управо у Ранимиду, близу реке Темзе, на истом месту на којем је краљ Џон без Земље потписао оригинални документ 1215. године након што је изгубио рат против барона.
Прослави ће присуствовати краљица Елизабета са породицом, као и велики број војвода и племића из целог Уједињеног краљевства.
Иако су је каснији енглески владари често игнорисали, Велика повеља о слободама је значајно утицала на развој принципа енглеске уставне слободе и постала је модел за уставе нових независних земаља широм света. Он је први корак дугог историјског процеса који је довео до владавине уставног закона и до данашње владавине права тј. правне државе.
Погледајте и: