ДАНАС ЈЕ РОЂЕН ФИЛИП ВИШЊИЋ: Најлепши стихови српског Homera

Рођен је у селу Горња Трнова код Угљевика. Као дете је ослепео од великих богиња, а касније је постао професионални певач. Са гуслама је путовао по босанском пашалуку. Певао је по селима и на манастирским саборима. Имао је два различита репертоара, за муслиманске и за српске слушаоце. У манастиру Шишатовцу 1815. године срео се са Вуком Караџићем, који је записао 17 његових песама. Слушао је приче војника који су се враћали из борбе и затим стварао своју поезију. 

• Усред зиме кад му време није, Сину муња на часне вериге. (Почетак буне против дахија)
• Ту смо били, очима гледали, Кад се двије ударише војске, У Мишару, пољу широкоме, Једно српска, а друго је турска. (Бој на Мишару)
• Рани сина, пак шаљи у војску, Србија се умирит не може. (Бој на Мишару)
• Потурицо, Мехмед-капетане, Обазри се да се погледамо, Да видимо чија је сад Мачва. Ил' је моја, ил' ће бити твоја. (Бој на Салашу)
• Не може се царство задобити, На душеку све дуван пушећи. (Почетак буне против дахија)
• Мехмед-Ага, ето ти порезе, Сиротиња те је поздравила, Више теби давати не може. (Почетак буне против дахија) 
• С Турцима са мрсно вечерао, Вечерао и мрсно ручао, С Турцима сам иш'о у џамију, турски клањам, српски бога молим. (Бој на Чокешини)
• Ђе је срећа, ту је и несрећа, Ђе несреће, ту и среће има. (Смрт Марка Краљевића)
•  Биљеге му никакве не врже, Да се Марку за гроб не разнаде, Да се њему душмани не свете. (Смрт Марка Краљевића)
• Ако мени Бог и срећа даде, Те погубим Баја на мејдану, Даћу теби све рухо Бајово, И даћу ти оружје његово, И све благо што код њега нађем. (Бајо Пивљанин и бег Љубовић)