ЂАВО ЛИЧНО: Звали су га ВОЂА КОЉАЧА, а његова монструозност је запрепастила чак и Ал Каиду

Убијен је 2006. године у прецизном ваздушном нападу америчких авиона на његово скровиште у ирачком граду Хибхибу. Четири године раније приступио је радикалној исламистичкој организацији и узео учешћа у борбама у Авганистану, где је упознао Осаму бин Ладена.

Када је ал Заркави доведен у везу са убиством америчког дипломате у јорданској престоници Аману, октобра 2002. године, доспео је у средиште пажње администрације тадашњег председника Буша, наводи се у књизи Џобија Ворика “Црне заставе: Успон Исламске државе”, чије делове је објавио британски Дејли Мејл.

Абу Мусаб ал Заркави у то време боравио је у удаљеној ирачкој бази покрета Ансар ал Ислам, чије су вође радо експериментисале са цијанидом и рицином.

Одлучивши да искористи Заркавија као изговор за отварање новог фронта у рату против тероризма, Бела кућа је од њега нехотице направила исламистичку звезду. Заркави је реаговао тако што је сва њихова упозорења на опасност од тероризма претворио у реалност.

После пада Багдада у априлу 2003. Заркави је организовао низ бомбашких напада у Ираку са циљем да рашири мржњу између шиита и сунита.

Јануара 2004, десет месеци након доласка у Багдад, послао је поруку Бин Ладену у којој је затражио услугу.

Иако мала, његова организација је стајала иза готово свих великих терористичких напада у Ираку, али могла би да постигне више уз званичну подршку и ресурсе Ал каиде:

“Све чему се надамо јесте да постанемо предводници, претходница и мост преко кога ће исламска нација отићи у обећану слободу”, написао је он.

ВОЂА КОЉАЧА: Инспирација за исламску пропаганду

Десетог маја 2004 године Заркави је послао поруку свету у облику шестоминутног видео-снимка. Одевен у црно, с маском преко лица, Заркави је стајао иза везаног човека у наранџастом оделу који је седео испред њега.

“Исламска нацијо, добре вести!”, рекао је Заркави, поред кога су стајала четврорица наоружаних мушкараца. “Почело је да свиће и дувају ветрови победе”, рекао је он и завршио следећим речима: “Од нас ћете видети само леш за лешом и сандук за сандуком оних који ће бити убијени на овај начин.”

Затим је извукао дугачак нож из корица и док су остали држали заробљеника, Американца НИколаса Берга. Заркави га је једном руком ухватио за косу, а другом му пререзао врат. У последњим кадровима снимка, Заркавијеви људи подижу Бергову главу и држе је као трофеј, а затим је полако спуштају жртви на леђа. Иначе, жртва Берг је те 2004. године отпутовао у Ирак да би уговорио послове за своју радионицу поправке електронских уређаја. 

После објављивања застрашујућег снимка, Заркавијеве присталице дале су му нови надимак: “Вођа кољача”.

У месецима који су уследили Заркавијеви људи починили су десетине убистава, од којих су већину снимили, укључујући и одсецање главе бугарском камионџији, јужнокорејском преводиоцу и египатском раднику.

Заплењени лаптоп је пружио увид у Заркавијев ум

Заркави је због своје бруталности стекао непријатеље у Ираку, па је ЦИА долазила до обавештајних информација, између осталог и да 20. фебруара 2005. треба да буде одвезен из Фалуџе до Рамадија. Дуж те руте Американци су поставили извиђачке дронове и одреде специјалаца.

У послеподневним часовима, дрон је регистровао пикап возило које се кретало према колиби окруженој густом шумом палми, где је једна особа изашла из возила. Због техничке грешке, камера дрона је спречила удар из ваздуха и мушкарци су побегли, али војници који су стигли на лице места открили су на седишту Заркавијев лаптоп.

Недељама су покушавали да дешифрују податке. Већина адреса, планова и телефонских бројева била је застарела, али је лаптоп садржао материјал непроцењиве вредности и пружао увид у Заркавијев ум.

Било је фајлова који су садржали снимке са састанака Заркавија и његових најближих сарадника. На једном од њих он говори о својој визији, према којој ће џихадисти ударити темеље нечега поптуно новог, а ипак једнако старог као ислам. Други исламисти су наговештавали обнављање калифата из златног доба ислама, када су сви муслимани живели под једном верском влашћу, која је обрисала националне границе наметнуте од Запада.

Заркави, међутим, није говорио о далекој будућности. Говорио је о калифату у садашњем времену, о себи као лидеру ослободилачке армије. Психолози ЦИА закључили су да је Заркави типичан пример нарцисоидне особе, која је себе сврставала у ред древних исламских ратника којима се толио дивио..