Дилема родитеља: Приватни или државни вртићи?
Београд - Родитељи често беже од идеје да своје малишане упишу у приватни вртић, јер се воде теоријом да је прескупо, а други заобилазе државне у широком луку, због бојазни да квалитет пружених услуга није задовољавајући. Истражили смо услове у оба типа предшколских установа.
Рад са децом конципиран је тако да она од најранијег узраста стичу навике здравог живљења, одржавања хигијене, избалансиране исхране, кретања и правилног односа према заштити животне средине, кажу из Секретаријата за образовање и дечју заштиту.
Просечан број захтева током једне године износи око 20.000, а нераспоређено остане око 2000 малишана на ниво свих 17 предшколских установа на територији Београда.
Директор и васпитач приватног вртића “Змај“ Душанка Тасић каже да је годинама радила у државном вртићу и да је оно што је натерало да отвори приватни вртић то што се ситуација много променила на уштрб детета, а признаје да је то тако због лимитираног буџета којим државни вртићи располажу. „Главна и основна предност приватног вртића је транспарентност. Приватни вртићи имају добру организацију у којој могу да слушају потребе родитеља, а да не угрожавају потребе деце,“ каже Тасић.
„У државном сва деца морају да раде исте ствари у одређено време“, каже она и додаје да су ствари такве, јер је буџет којим располаже државни вртић далеко скромнији од оног који има приватни.
Насупрот Тасићевој, секретар ПУ Палилула сматра да, без обзира на финансијску страну, увек постоје предности државног вртића у односу на приватни. "Сматрам да је тај васпитно-образовни рад још увек у предности код државних вртића," каже она. Кад је реч о броју деце која ће се наћи у вртићу, он варира око цифре 20, али, исто тако, веома зависи од величине објекта вртића.
"Ми смо вртић који обухвата територију која има популацију младих родитеља и доста деце. Значи, у односу на објекте који ми имамо, а који нису изграђивани у задњих 20-ак година, ми увек имамо неки вишак деце. Ипак, из године у годину променљив је број деце за вртић или за јасле. Никад се не зна колико њих ће остати на листи за упис у вртић", истиче она.
Реч родитеља најважнија
Ј.Л. је уписала свог трогодишњег дечака у приватни вртић. Највећа мана државног вртића је та „што имају тачно одређено радно време, а деца се морају довести најкасније од 7:30 до 7:45 часова. У приватним вртићима је радно време флексибилније и обично усаглашено са обавезама родитеља који раде од 9 до 17 часова“, каже наша саговорница. Она сматра да се родитељи одлучују за приватни вртић, јер има мање деце по групама. Родитељ чије дете похађа државни вртић има другачију перцепцију. "Мислим да се у државним вртићима ипак више води рачуна о родитељима, него о деци. Тачно је да државни имају скромнија средства, али је храна опет јако добра", сматра Н.Н. Она као важну предност приватног вртића види радно време које је прилагођеније родитељима чије радно време није устаљено.
