ДА ЛИ ЗНАТЕ СТАРИ НАЗИВ ОЕБСА? Данас је незаобилазан форум у домену управљања кризом
БЕОГРАД - Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) утемељена је на Завршном акту из Хелсинкија, донетом пре 40 година.
Током четвртог самита шефова држава и влада КЕБС, који је одржаван 5.и 6. децембра 1994. у Будимпешти, донесена је одлука да, почев од 1. јануара 1995. године, КЕБС буде преименован у ОЕБС.
Тада је организација бројала 53 члана.
Процеси КЕБС дали су, како се наглашава, кључан допринос догађајима који су обликовали европску безбедност током протекле четири деценије, чиме је постављена основа свеобухватног, кооперативног, равноправног и недељивог приступа безбедности, спровођена путем заједничких обавеза држава учесница.
Незаобилазан форум у домену управљања кризом
После четири деценије ОЕБС се показао као незаобилазни форум у домену управљања кризом, почев од раног упозоравања, до пост-конфликтних опоравака.
Посленици те организације радо наглашавају да се ОЕБС налази у првој реду чувања мира и безбедности широм простора ОЕБС-а.
У овом периоду, о годишњици, подсећа се да утврђивање путева за повратак фундаменталним принципима паневропске безбедности и сарадње представља основу за поновно грађење поверења које се може постићи искључиво сталним дијалогом, уз пуно коришћење потебних инструмената ОЕБС-а.
Прва конференција одржана 1975. године
Прва конференција за европску безбедност и сарадњу, одржана је у Хелсинкију 1975. године. Југославија је прихватила иницијативу за одржавање (КЕБС) и активно је суделовала у свим фазама њеног остваривања. Било је то време Хладног рата оптерећено бројним неспоразумима.
Одржавању Конференције претходили су предлози у виду Идновог плана, Плана Рапацког, Букурештанске декларације, Будимпештанског апела и др.
Маја 1969. финска влада иницирала је упућивање меморандума свим европским државама, САД и Канади везнао за специјални припремни састанак конференције о европској безбедности. Финска је била спремна да се скуп организује у Хелсинкију.
Тако је од 22. новембра 1972. до 8. јуна 1973. уследио Консултативни састанак посвећен КЕБС-у на којем су учествовали шефови дипломатских мисија европских држава, САД и Канаде, акредитовани у Хелсинкију.
ОЕБС данас има 57 чланица.
Учесници су подржали предлог Југославије, да се Конференција одржи у три фазе.
Постигнута је сагласност да Повеља УН послужи као полазна основа за израду докумената о односима између држава Европе.
Такође, консензусом је усвојена тзв. Плава књига са "Препорукама хелсиншких консултација".
Одлучено је да прва фаза конференције о европској безбедности и сарадњи, започне од 3. до 7. јула 1973. у Хелсинкију, на нивоу министара иностраних послова.
Друга фаза КЕБС-а, у складу с начелом континуитета КЕБС-а што је предложила делегација Југославије, започела је 18. септембра 1973, а завршена 21. јула 1975. у Женеви.
Делегације су, полазећи од Препорука хелсиншких консултација (Плава књига), израдиле предлог Завршног документа, односно пројект закључака.
У Београду одржан први скуп
Београд је предложен за место одржавања првог скупа у континуитету КЕБС-а после сусрета на врху у Хелсинкију.
Завршна фаза Конференције за европску безбедност и сарадњу одржана је у, такође у Хелсинкију, у палати "Финландија", од 30. јула до 1. августа 1975. Конференцији су тада присуствовале делегације 35 земаља.
Конференција је окончана потписивањем Завршног документа, којим су афирмисана основна људска права, слободнија циркулација информација, људи и идеја, већа могућност сарадње у економским и другим областима, као и основни принципи односа међу државама попут немешања, једнакости, територијалног интегритета и неповредивости граница.
