ДОДИК: Од референдума не одустајемо јер нема алтернативу
Председник Републике Српске, о покушајима угрожавања ентитета: За легитимно изјашњавање народа, којим се брани Дејтонски споразум, нема алтернативе.
Дејтонски споразум живи већ 20 година и одржао се у важним елементима, искључиво јер је био одговор на конфликт који се дешавао у Босни и Херцеговини. Управо његово преживљавање је омогућило мир у БиХ. Да се Дејтон урушавао брзином којом су желели високи представници у БиХ, данас се не би причало о овом споразуму, већ о земљи пуној страха и наметнутих решења, пуној међународне диктатуре. Дејтон је одржао важне елементе, попут структуре БиХ, односно политичких система, који су били основа за мир у БиХ.
Дејтон је донео уважавање колективних права и конститутивности и омогућавање права вета онима који сматрају да су њихова права угрожена. Ово нису успели годинама уназад да разграде ни високи представници у БиХ - каже за Новости Милорад Додик, председник Републике Српске.
- Циљ високих представника у БиХ, годинама уназад, јесте да од ње направе унитарну државу, да од Савета министара БиХ направе Владу БиХ. Али, кључно је да то нису успели и да није урушена колективна заштита права. Тај механизам колективне заштите и заштите ентитета и јесте Дејтонски споразум. Без тога он не постоји.
Да ли Дејтонски споразум може да се одржи?
- Од првог дана када је потписан неки су мислили да је то направљено само због мира. Управо је политички систем кључ Дејтонског споразума и он је најбоља понуда коју је БиХ добила. Неразумљиво је да они којима су пуна уста БиХ желе да распакују Дејтонски споразум и да доведу до мајоризације у Босни и Херцеговини. Централизација Бошњака у БиХ је стално тема која се намеће. То се покушало и кроз попис становништва. Бошњаци су сву своју политику засновали на резултатима пописа јер они желе да статистичка чињеница покаже да њих има више од 50 одсто у овој држави. Па шта и да их има. БиХ није формирана на том принципу.
Често се спомиње да је Дејтонски споразум гарант опстанка Републике Српске?
- Гарант Републике Српске није Дејтонски споразум већ оно што је српски народ учинио када је стварао Републику Српску. Данас постоји наша политичка воља и снага да очувамо Републику Српску. Она је у политичком и територијалном смислу постојала као држава и пре Дејтона и то се намерно гура у страну и занемарује. Република Српска је формирана пре него што је почео оружани сукоб. Пре него што је међународно призната БиХ, а која није имала никаквих елемената да буде међународно призната. Република Српска је ушла у Дејтон као страна преговарач и из Дејтона смо изашли као признат међународни фактор. Противници Републике Српске то константно заборављају.
Због чега појединци из међународне заједнице желе да прикажу да имају сукоб са Републиком Српском?
- Задржати фокус сукоба са Републиком Српског, а којег нема, циљ је појединаца из међународне заједнице да се скрену приче са неких других тема. Данас у БиХ постоји уставна позиција и друга која је реалност, али је антиуставна, јер она није предвиђена Уставом БиХ. Данас се жели наметнути БиХ као заједница која не би била конципирана на консензусу свих народа и као таква БиХ сада живи свој изврнути живот. Један по Уставу, а један ван њега.
Мислите ли да ће ОХР отићи из БиХ?
- Неће отићи све док примају одличне плате по 25.000 марака месечно. То не би могли нигде да зараде. Формално-правно гледано, ОХР су формирале стране потписнице споразума и оне о њему одлучују. БиХ у тренутку потписивања Дејтонског споразума није имала ОХР, он је накнадно доведен и наметнут. Али је занимљиво да је у Дејтону као једна од страна преговарача била Република БиХ Алије Изетбеговића, која је настала кршењем тадашњег Устава БиХ. Ово се заборавља. БиХ се отцепила од СФРЈ неуставно. БиХ се могла отцепити само двотрећинском већином свих грађана тадашње Републике БиХ. То је било 75 одсто грађана. Међутим, БиХ је организовала референдум где су изашли само Муслимани и Хрвати, њих 66 одсто, и кршећи Устав тадашње БиХ спровели сецесију. Ето, таква Босна и Херцеговина је дошла у Дејтон да преговара о миру.
Покренули сте причу о референдуму поводом катастрофалног рада суда и Тужилаштва БиХ, а чије оснивање није било планирано Дејтонским споразумом већ је наметнуто?
- Референдум је сам по себи изјашњавање народа и он је наш легитиман и законски избор. Након тога би требало да се дође до одређених одлука. Према реакцијама из међународне заједнице, они не желе да дају додатни легитимитет институцијама система у Републици Српској и зато руше причу о референдуму. С друге стране, читав један процес иде у правцу да све оно што је урадио насиљем високи представник и ОХР у БиХ треба прихватити. На то је насела опозиција у Српској.
Ја никада нећу на то пристати. То што је насиљем учинио ОХР, стално ћу да оспоравам док сам у политици.
Оспораваћамо и оне минималне процедуре које су нам наметнуте јер смо ми против било каквих наметања и то свима мора бити јасно. Промашена је процедура да одлуке у БиХ доноси Парламент БиХ и да се ту одузимају надлежности Републике Српске.
Значи, ви преко референдума желите да заштитите Дејтонски споразум?
- Процес кршења Дејтонског споразума мора бити заустављен вољом народа и никако другачије. Ако је то преко референдума о раду правосуђа БиХ, онда ће тако и бити. Ово одлично разумеју странци и они не желе да се то деси. Тако сада од референдума праве већу ратну опасност од Исламске државе. Али, видите, то је део пропаганде међународне заједнице. Ми морамо да заштитимо своја права, а то значи нашим политичким карактером који подразумева да ми морамо да идемо путем који штити наше стечене позиције у Дејтонском споразуму и никако другачије.
Уколико се настави притисак међународне заједнице, хоћете ли одустати од референдума?
- Немам намеру да одустанем од референдума јер једноставно не постоји никаква алтернатива. Имамо Дејтонски споразум који је добро конципиран за БиХ, па због чега се стално намећу одлуке мимо овог споразума. Наравно да ћемо све одлуке доводити у питање и да се исте преиспитају и уведу легитимне процедуре. Неки Суд и Тужилаштво БиХ могу да постоје, али да суде по законима које доноси искључиво ниво БиХ а не ентитети и да немају права да се мешају у надлежности ентитета. То је основа сваког правног система, односно да се поштује хијерархија, а не да се некоме даје монопол.