ДОК СЕРЖ ЧЕКА ВЈЕРИЦУ: Изручење троје радикала у Хаг било би неприхватљиво

Неке Србе зато што мрзе Србе, друге зато што мрзе само Шешеља и радикале, треће зато што су заљубљени у Хашки трибунал. Толико да су му опростили и ослобађајућу пресуду Шешељу.

Кад би се они питали трибунал би имао канцеларију у свакој општини у Србији и Републици Српској и по кратком поступку пресуђивао сваком Србину који у ратовима од 1991. до 2000. није дезертирао. Или се усудио да каже неку ружну реч о Јелени Милић, Сташи Зијовић, Наташи Кандић и осталим промотерима НАТО у Србији и БиХ.

Србија се јесте обавезала да изручује своје држављане која је овај лажни суд осумњичио да су починили ратни злочин али, на њихову жалост, не и да испуњава музичке жеље Жоржа Брамерца. Којем је, по истом аршину по којем тражи Радету, могло пасти на памет да захтева да му у хашком затвору певају Баја Мали Книнџа, Лепи Мића и Боро Дрљача. Због удруженог музичког злочиначког подухвата подстрекавања Срба да се бране од усташа и идеолошке браће Оаме бин Ладена и Исламске републике.

Кажу, Вјерица Радета је крива зато што је утицала на сведоке, подстрекавала их да сведоче у корист Шешеља. Па шта је требала да ради, да их подстрекава да сведоче против њега? Или да их ликвидира? Онако како су то Албанци, уз прећутну сагласност Хашког трибунала, учинили са сведоцима против Рамуша Харадинаја?

Ако јој је то кривица, оптужницом против ње треба обухватити бар још неколико хиљада Срба. Јер, контам да нема нормалног Србина (при чему мислим на Србе који нису на платном списку западних обавештајних служби и којима политичка острашћеност и мржња није толико попила мозак да воле више Тачија и Карамарка него Шешеља и Вучића) који је познавао неког од сведока Хашког тужилаштва против Шешеља, а да га није подстрекавао да сведочи у корист лидера радикала.

ШЕШЕЉ ОСЛОБОЂЕН! Није крив ни по једној тачки оптужнице!

Изручење троје радикала у Хаг било би неприхватљиво и из моралних разлога. Вјерица Радета је из Ливна. Одмах на почетку рата у БиХ 1992.године сви Срби из ливањске општине су или убијени, или заточени у логоре или су успели да избегну према Гламочу и Бањалуци. Радета и чланови њене породице избегли су у Србију. Са торбом у рукама. Сва имовина у Ливну им је уништена. А Радете су још од почетка 20. века биле једна од угледнијих и богатијих породица у ливањском крају. Укратко, ова Ливањка је жртва рата и жртва етничког чишћења.

И сад замислите да жена, над чијом породицом и имовином је почињен злочин, која ни на који начин није имала везе са догађајима на ратишту, а камоли каквим злочинима, лежи у затвору суда у којем се суди за ратне злочине!? И то у ситуацији кад Хашим Тачи, Насер Орић, Рамуш Харадинај, Агим Чеку, Ејуп Ганић, убице војника ЈНА из Добровољачке, убице војника ЈНА из Тузле и десетине злочинаца којима су руке буквално биле крваве до лаката вољом тог суда слободно шетају Башчаршијом, тргом Краља Томислава у Ливну, загребачком Илицом или.... хтедох да напишем и београдском Кнез Михаиловом или бањалучком Господском, али онда се сетих да таквих нема.

Сви Срби на које се и посумњало да су починили ратни злочин су већ у затвору. Оно што су пропустили Хашки трибунал, тужилаштва и судови у Загребу, Сарајеву и Приштини, дочекало је Тужилаштво за ратне злочине у Београду. Војислав Вукчевић и Бруно Векарић. Као у оној народној песми о Старини Новаку, Дели Радивоју и Малом Радојици.

Јесте да би се слика Вјерице Радете заточене у хашкој тамници уклапала у хашку правду, јесте да би то било по мерилима тужилаштава и судова у Сарајеву или Загребу, радовали би се Бруно и Војислав, али Србија и њени судови треба да воде рачуна пре свега о националном и државном интересу.

А тај интерес је да Вјерицу Радету и Петра Јојића уместо за хашком говорницом, како је то планирао Брамерц, а прижељкује читава једна болумента западних плаћеника (који су ових дана ангажовани на радној акцији обрачуна са главним и одговорним уредником „Вечерњих новости“ Ратком Дмитровићем) гледамо за говорницом српског парламента, како су то на изборима одлучили грађани Србије. Претпостављам, Радету и као потпредседника Скупштине Србије.