ДОНАЛД КАРИЋ ИЛИ БОГОЉУБ ТРАМП: Зашто народ одлепи за бизнисменима који се баце у политику

Када успешни бизнисмени и мултимилионери одлуче да прекину устаљену праксу пуког финансирања политичких кандидата и сами пожеле да се кандидују за државну функцију, иницијални шок и подсмех због таквог корака убрзо замени очај и неверица као када бизнисмен Богољуб Карић "са петином гласова у првом кругу председничких избора освоји треће место".

Ово је тачно, како за неку тамо Србију тако и за моћне Сједињене Америчке Државе, где се управо ових дана одлучује о кандидатима који ће представљати две главне политичке партије на председничким изборима 2016. године. Најузбудљивија трка је свакако у Републиканској странци, где полако, али сигурно доминира познати бизнисмен, звезда ријалитија, организатор паралелног избора за мис света "Мис универзум" и мултимилијардер Доналд Трамп.

Као и његов српски колега, Трамп је одлучио да се кандидује у правом тренутку. За Карића, прави тренутак био је расписивање председничких избора 2004. године - прошло је четири година од демократских промена, а пет од НАТО бомбардовања које је било разарајуће по српску привреду. Земља је била у транзицији и тешкој економској кризи.

Појава Богољуба Карића и његовог Покрета "Снага Србије" озбиљно је продрмала већ издељено српско бирачко тело. Ишло му је у прилог то што није био део устаљене политичке елите, већ милионер који се доказао оснивањем економског царства у изузетно тешким условим у којима се земља налазила претходних година.

Запаљивим говорима и народским речником брзо је освојио симпатије великог број Срба који су у њему видели нешто ново, да не кажемо "последњу наду". Умео је да разговора са обичним људима и знао је како да допре и до најнижег слоја. 

"Ја сам српски капиталиста. И треба слободно тржиште, али са конкуренцијом, кад ојача наша привреда и економија. А не слаба и исцрпљења из рата и санкција која не може да се опорави људски! Они би одмах либерализацију. Каква либерализација, то се зове окупација," говорио је Карић док је све више и више Срба то прихватало. А зашто и не би, он је успешан бизнисмен, који најбоље зна како треба средити економију, зар не?

Признаћете, за имућније људи није нимало лако поставити се на исти ниво са свима и говорити о свему као да су кроз све то и они некада прошли. То обично не успева и на крају се одбије, али не и Карићу. 

"Па, не брани се држава са пушком људи моји. Држава се брани мозгом. А ко има мозга, томе пушка не треба," говорио је Карић, док су масе упијале.

Његови политички трикови надживели су и саму партију. Чувена зелена салата коју је искористио у предизборној кампањи постала је неизоставни детаљ свих потоњих маркетиншких кампања политичара. Захваљујући Богољубу Карићу, салата је постала идеално поврће за слање поруке "обичном гласачу", сложили су се аналитичари.

Амерички Карић ступа на сцену

Иако има још доста времена до избора главног кандидата који ће представљати Републиканску странку на председничким изборима 2016. године, о Доналду Трампу се увелико говори као о "водећој нади странке". А како му је то пошло за руком за тако кратко време? Радећи и говорећи ствари које нико од других кандидата не сме ни да посмисли, а камоли да изговори.

У веома кратком временском периоду Трамп је успео да увреди ратно херојство једног од "старешина" републиканске странке Џона Мекејна, женску популацију сексистичким испадима о водитељски Фокс њуза и отвореним предрасудама о мексичкој популацији и мигрантима. 

"Време је за људе који се не плаше да говоре оно што мисле", рекао је Трамп на почетку кампање, најављујући крај "политичке коректности" као "глупости на коју не вреди трошити ни време ни енергију".  

"Људима је преко главе старих и некомпетентних политичара", обрусио је Трамп, а у томе и лежи моћ "бизнис-политичара". Не дугују ништа постојећим странкама (које углавном дугују њима) и доказали су се као успешни људи и послодавци који руководе хиљадама. За просечног човека то је добитна комбинација, јер ако је успео себе да уздигне, зашто не би и државу? Такође, економски чинилац лидерске функције постаје занемарљив, зар не?

Наравно, није све тако једноставно, јер би у супротном светским владама доминирали бизнисмени, што није случај. Ипак, њихова "политичка невиност", а пословна успешност је добитна комбинација у временима економске кризе и незапослености. Зато је кандидатура Доналда Трампа и наишла на позитиван одјек у САД. За многе Американце, он је право решење у правом тренутку.

Салата није ријалити

Поред очитих сличности, неспорне харизме и бомбастичног стила политичке кампање, Богољуб Карић и Доналд Трамп се ипак разликују, нарочито у приступу којим су зарадили симпатије бирача.

И један и други продају народу сурову истину, осим што један вређа читаве културе и деноминације, а други то не чини. Један води искључиво негативну кампању и напада своје противнике чак и за ствари које немају везе са кампањом, док се други фокусира искључиво на економско-политичка питања која су довела земљу у ситуацију у којој се налази.  

Може се рећи да су Богољуб Карић и Доналд Трамп два лица истог новчића, али њихове јединствене верзије бизнис приступа не би биле толико успешне да су улоге замењене. У Србији би Трампов модел "вређај све" брзо био одбачен, док би у САД Карићев модел вероватно био превише генеричан и непрепознатиљив у мору политика које нуде сличне приступе у решењу кључних проблема које погађају америчко друштво и привреду.

Наравно, треба узети у обзир да су Србија и САД две веома различите земље, како по политичкој култури тако и по уређењу, те су одређена одступања у приступу бирачком телу очекивана. Но, такође треба истаћи да су и довољно сличне у тој мери да опција "бизнис политичара" жари и пали бирачко тело ако се понуди у правом тренутку.