ДУЛЕ ВУЈОШЕВИЋ ОБОЖАВА ПСЕ: Никад те не оставе самог
Током напада немоћи и знојења, карактеристичног за пад шећера у крви, мој пас није хтео да се одмакне од мене - каже тренер кошаркаша Партизана.
Тренер кошаркаша Партизана Душко Вујошевић познат је као љубитељ паса. Популарном Дулету посебно се свиђају лабрадори, а породични кућни љубимац породице Вујошевић је керуша Лара. Он је за магазин ”Пас” причао о својој Лари, а преноси ”Курир”.
- Због природе посла којим се бавим, где је стрес и стална напетост свакодневица, дружење са псом је потпунио контра од професије и прија ми друштво пса – каже Вујошевић. - Упркос томе, дешавало се да будем изненађен што се после неког неуспеха нађем остављен, готово сам, и то посебно од људи који су ми у добра времена били верни пратиоци. Пси су увек уз ногу човека и по томе се разликују од људи. Немају они, међутим, моћи да исправе све мане које људи имају.
Бављење спортом и тренерским послом подразумева низ успона и падова. Могу ли пси да осете победу или пораз с којим улазите у стан?
- Пси добро осећају људске емоције, расположење, па чак и здравствено стање. Једном приликом у Италији, на планинској стази где сам одржавао физичку кондицију регулишући стечени дијабетес, префорсирао сам се и због тога ми је драстично пао ниво шећера у крви. Истог момента се појавио наш претходни пас Аска и привио се уз мене. Све Анине позиве и нуткања храном игнорисала је, непрекидно се умиљавајући и мотајући ми се око ногу. Током напада немоћи и знојења, карактеристичног за пад шећера у крви, није хтела да се одмакне од мене. Својим путем је пошла тек кад је напад прошао, а мени било боље - присетио се Душко Вујошевић.
Вујошевић важи за строгог и ауторитативног тренера, а живот и дом дели с нежном и префињеном псећом душом.
- Псе красе особине које није лако пренети на човека. Огромна љубав, верност, приврженост, пожртвовање... Методе рада с људима и псима, међутим, потпуно су различите. Награда и казна псу мора да следе у тренутку кад направи нешто добро или лоше, јер је све после тога бесмислено. Играче, опет, покушавам да учим да се ставе у функцију тима, да обуздају сујету, достигну неки ниво самозаборава, што не може да се примени код животиња. Никад нисам био за дриловање ни паса ни људи.
Прочитајте и: