Два века америчких војних интервенција по свету (МАПА)
Редовно се провлаче како у медијима, тако и у свакодневним међуљудским разговорима, приче о небројеним војним акцијама Сједињених Држава по свим континентима. Коначно, ево карте која их све сабира на једно место.
Сједињене Америчке Државе су доминацију на светком нивоу завредиле већ на прелому 19. и 20. века, али су вођство истински преузеле после Првог светког рата, сукоба који је уништио четири империје: Руску, Турску, Аустро-угарску и Немачку, али и сукоба који је истрошио вишевековну моћ Европе, понајвише британског и француског колонијалног царства.
Вудро Вилсон је иступио као морални лидер планете и од тада САД нису сишле са врха. Доминација је од других прихватана прилично дуго, поготово због заслуга у Другом светском рату, потом због "боре против црвене опасности", али и због економског просперитета који се преливао са оне стране Баре на Европу.
Последњих година, успон Кине, опоравак Русије и појава нових играча (Бразил, Индија, покушаји свеафричког консолидовања, безбедоносне претње и "претње" у лику Ал Каиде, Ирана, Северне Кореје...) узнемирили су светског полицајца из деведесетих година до те мере, да је интервенционизам САД постао опште место, некад увијен у фолију УН, некад не (бомбардовање СР Југославије 1999.). Критизера америчке спољне политике је све виши и сваки од њих потеже питање континуираног мешања најјаче светске државе у туђе послове које се протеже у 19. век. Неки иду дотле да САД проглашавају највећим светским терористом.
И заиста, кад би се побројале акције демократије са Капитол хила, слања војних контигената који су се борили против пљачкаша, пирата, оних који су угрожавали Монроову доктрину, "дивљака" са Филипина, Кинеза који су хтели суверенитет над својим царинама 1898, Краута и Џерија 1917. и 1941, "подмуклих косооких" Јапанаца, "комунистичке опасности" у Кореји, Вијетнаму, Чилеу, широм Африке, Латинске Америке и Азије, оријенталних Срба, биохемијског Садама Хусеина, диктатора Гадафија или сада Асада, требало би баш дуго. Много дуже од претходне реченице. У једном од ранијих радова, побројали смо 220 ратова у последњих 200 година.
Временска дистанца која обухвата прву војну акцију, па све до данас, оличена је у интерактивној карти коју је направила Конгресна истраживачка служба (Congressional Reseach Сервице - ЦРС) која делује у оквиру америчке Конгресне библиотеке, установе са највећим бројем садржаја кажу (158 милиона каталогизованих и некатализованих садржаја).
