ДВОСТРУКИ АРШИНИ: Зелено светло за хрватске компаније, рампа за српске!
Познато је да је хрватски привредници имају слободан продор на српско тржиште и обилно га користе, због чега су према Народној банци Србије, Хрвати били највећи страни улагачи у Србији претходне године, са 104,3 милиона евра, али је Србија са Хрватском упознала и наличје страних улагања: у Хрватску се највише новца и излило из Србије, више од 117 милиона евра. А што се тиче српских улагања у Хрватској, ситуација је више него поражајућа. Несразмерна економија је само врх леденог брега што се тиче српско-хрватског реципроцитета, чак и данас, када је све под будним оком ЕУ.
Познато је да своје ћерке фирме у Србији има око 200 хрватских предузећа, а највећи улагачи су „Агрокор“ породице Тодорић, „Нексе Група“, „Лакталис“, „Виндија“, самоборски ДИВ, „ФармаС“ Луке Рајића, солински АД „Пластик“, текстилна компанија „Компром Плус“. Хрватска има прилично имовине на српској земљи, а међу највећим земљопоседницима су хрватска „Ина“, „Борово“, „Краш“, те групација „Раде Кончар“ и много других. У Србији је „Ина“, из које је настао „Беопетрол“, имала своје пумпе и тржиште.
Хрвати власници чувених српских брендова
Не само да су отворили своје подружнице, већ су Хрвати купили и неке од наших највећих брендова, као што су „Смоки“ и „Бананица“.
„Идеа“, „Штарк“, „Фриком“, „Дијамант“, „Гранд пром“, „Полет“, „Стражилово“, „Мивела“, „Кикиндски млин“, „Паланачки кисељак“, само су нека од предузећа у Србији која су у власништву хрватских компанија, док се на прсте једне руке могу набројати веће инвестиције наших предузећа у Хрватској.
Зашто је то тако и зашто никада није било неког рецопроцтета, питање је које се поставља годинама, а овдашњи привредници никада нису крили да је ситуација за наше предузетнике у Хрватској много другачија. Иако и тамо важи правило слободног тржишта, у пракси се то не подразумева, јер српске фирме нису успеле да се изборе за место на тржишту суседне државе.
Хоће нашу привреду, али своје господарство не дају
Претходних година је „Делта“ Мирослава Мишковића покушавала да купи земљиште компаније „Загрепчанка“ у Загребу и месну индустрију „Импром“ из Крижеваца. Није успела, упркос пријатељским везама Мирослава Мишковића и Ивице Тодорића, власника „Агрокора“.
„Дунав група“ у чијем саставу су „Имлек“ и „Млекара Суботица“ су безуспешно настојали да купе „Карловачку млекару“.
И Жељко Митровић, власник „Пинка“ је у намери да посао прошири и на територију Хрватске, наишао на жесток отпор јавности. Слободан Вучићевић, бивши власник „Гранд кафе“, успео је да уђе на хрватско тржиште, али је та српска инвестиција доживела фијаско.
У Привредној комори Србије наводе да је разлог томе што је у Србији створен повољан амбијент за стране улагаче, док са хрватске стране таква клима, поготово за фирме из Србије, не постоји.
На српских 40 милиона стиже хрватских 500 милиона
„Српске инвестиције у Хрватској су свега 40 милиона евра, а хрватске у Србији преко 500 милиона евра. Разлози слабијег присуства српских предузећа на тржишту Хрватске су бројне царинске баријере, неблагонаклоност према роби и инвестицијама из Србије, нелојална конкуренција домаћих фирми и случајеви дискриминације српских предузећа у приватизацији хрватских фирми“, наводе у Привредној комори Србије. Закључују да је потребно обезбедити проходност за српски капитал у Хрватској, како би се смањила велика несразмера која постоји у инвестиционим улагањима.
„Та проходност не може да се оствари на основу појединачних покушаја, већ једино на високом државном нивоу, уз појачан притисак са највишег државног и политичког нивоа Србије на хрватске државне структуре“, наводе из ПКС.
У Србији 200 хрватских, у Хрватској само три српске фирме
И док у Србији послују на стотине фирми из Хрватске, на тржишту Хрватске постоје свега три инвестиције из Србије. Средином 2008. године концерн „Свислајон Таково“, један од највећих кондитора у региону, купио је фабрику „Еурофуд маркет“ из Сиска, такође произвођача кондитора, у вредности од око 20 милиона евра. „НЦА инвестмент груп“ је крајем 2010. године постала већински власник хрватске трговачке компаније „Магма“ за око 25 милиона евра. Међутим, чини се да ни ове фирме неће још дуго опстати.
„Обе компаније су у проблемима на тржишту Хрватске, а „НЦА инвестмент груп“ разматра могућност повлачења са овог тржишта“, наводе у ПКС.
Трећа српска инвестиција у Хрватској је Тесла банка, са оснивачким капиталом од око три милиона евра. Власници су банке Фонд за развој Војводине и Фонд за развој Србије.
Хрватске компаније користе Србију да би дошле до руског тржишта
Хрвати су забринути због санкција Москве, па покушавају и производњу да преселе у Србију. Највише страхују у фармацеутској и прехрамбеној индустрији. У паничном страху да ће изгубити руско тржиште многе хрватске компаније размишљају да хитно отворе „експозитуре“ у Србији, тамо препакују робу и тако је допреме до Русије. Декрет председника Владимира Путина да се забрани и ограничи увоз хране из земаља које су прихватиле санкције Русији, највише би погодио „Подравку“, „Кромарис“, ПИК „Врбовец“, „Виндију“, „Беље“ и многе друге, које извозе на руско тржиште највише месо, супе, воће, конзерве и месне прерађевине.
Идеја да се преко Србије доше до Русије није нова, а то су јавно истицали и бивши хрватски премијери, поготово Јадранка Косор. У време пре санкција сматрало се да Србија има много развијеније односе са Русијом, па би то био пут и за хрватске компаније, а заузврат би Хрватска отворила Србији пут према ЕУ. Али у међувремену, хрватска економија је дотакла дно, па Србији Хрватска не може да помогне, а и многе хрватске компаније, попут „Гавриловића“, могле би да затворе врата да нема српског тржишта.
Хрватска би да претвори Србију у хрватску економску колонију
Након што је Ивица Тодорић, власник „Агрокора“, преузео „Рода трговине“ и „Меркатор С“, Србија је ближа томе да постане колонија, јер ће домаћа роба све теже долазити до трговина које послују код нас. С обзиром да је већина великих трговинских маркета у рукама хрватских привредника, домаћим привредницима постаје врло тешко да пласирају своје производе у сопственој земљи.
„Агрокор“ је после више покушаја коначно преузео словеначки „Меркатор“, чиме је у Србији добио 126 радњи „Меркатора С“ и „Роде“, па ће са 165 продавница „Идеје“ имати укупно 291 објекат.
Тржиште каже да се ни „Меркатор“ ни „Идеа“ нису прославили. Рафови су препуни робних марки, које пакују углавном стране фирме, иако је договор био да се подрже домаће компаније.
Након ових куповина, само „Агрокор“ ће имати више од 40 одсто тржишта малопродаје, а у великим градовима и више.
Јасминка Југовић, председница независног синдиката радника АСНС-ИДЕА д.о.о, који заступа права радника у Идеји, каже за наш портал да су радни услови запослених у овој фирми јако тешки и да су радници стално изложени мобингу:
„Идеа редовно исплаћује плате и доприносе, и зато држава не улази у детаље и не зна како се третирају радници у овој фирми, а посебно у малопродајним објектима. Многобројни прековремени сати, мањак радне снаге, а нето плате су око 21.000 динара.“
Хрватска у ЕУ, а са њом и хрватски национализам
Колико је недостатак реципроцитета очигледан, не илуструју само неједнаке економске шансе на тржиштима суседних држава, већ и двоструки стандард који држе када су у питању међународни односи Срба и Хрвата. Познат је случај када је Ријечанин Мићо Антоловић добио кривичну пријаву због исписивања графита против председника управног суда Ријеке, док је председник профашистичке Хрватске чисте странке права, Јосип Миљак, због отвореног писма мржње директорки „Јасеновца“ добио пацку по прстима, у облику прекршајне пријаве! Наиме, Миљак је упутио директорки и запосленима у „Јасеновцу“ писмо мржње које је потписао са слоганом „За дом спремни“, узвиком под којим је у Јасеновцу убијено између 500 и 700 хиљада људи.
Чини се да „браћа Хрвати“ имају поприлично унутрашњих размирица, и да међусобне сукобе умеју једино да смире заједничком мржњом према Србима, па се тако усташки активисти здушно боре да скупе што више присталица који ће мрзети Србе, поготово оне што су већ заплашили и прогнали из земље, а прослава „Олује“ им је већ 20 година најбољи мотив да распирују мржњу према комшијској држави, не би ли се осетили сложним и сврсисходнима, иако је сврха толико стравична, као што је геноцид над једним народом. Због тога је њима усташка марионета Томпсон и даље за јавним говорницама, уместо у затвору, где се налазе сви који позивају на убијање, клање и мржњу.
