ЕП У ФУТСАЛУ: Немају ни за кафу, а руше шампионе
Наши репрезентативци су једини који играју без дневница и награда, већ из љубави....
Један гол у последњој секунди меча Србија – Украјина, променио је живот Милоша Симића, играча Економца из Крагујевца и репрезентативца Србије у футсалу. Светла рефлектора и слава сад су око њега, он је у центру пажње као што је то случај са фудбалерима, кошаркашима и ватерполистима после великих успеха.
После меча против Украјинаца, Симић је добрих пола сата делио аутограме и фотографисао се са клинцима који су желели да додирну новог идола.
- Мислим да то само тренутак славе, али треба искрено уживати у том тренутку. И није то само мој тренутак, цео тим је то заслужио. Ја сам био само резултат тимског рада, следећи пут ће неко друг - причао је Симић у интервјуу за портал Mozzart спорт.
Поред резултата, највећи успех би био када би футсал добио бољи третман у нашој земљи. То је оно чему се Симић и саиграчи надају.
- Треба да искористимо овај талас и надам се да ће се појавити још више клубова и људи у футсалу и да ће се улагати у футсал. Тренутно је само Економац клуб који озбиљно приступа футсалу и једини су прави професионални клуб у земљи. Конкуренција би доста значила. Треба нам више људи који ће играти фудбал, више људи који ће га гледати и више људи који ће улагати. Надам се да ће људи из српског фудбала искористити овај талас и помоћи нашем футсалу. Ово није скуп спорт. Мање је играча и мања су улагања. Потребно нам је више играча и навијача, а то креће од улагања.
И даље се новац зарађује играјући турнире у малом фудбалу…
БОМБА У ХУМСКОЈ: Партизан ЛЕГЕНДОМ РИВЕР ПЛАТЕ мења Живковића!?
- Људи почињу прелазе на футсал са великог фудбала, тако што на почетку играју неке турнире, онда им се то допадне, а одмах се види ко има талента за овај спорт и како види саму игру. Највећу подршку пружа Економац, али футсал у Србији је у другом плану. Сад имамо медијску пажњу и то је добро за футсал.
(НЕ)РЕАЛАН УСПЕХ
Колико је ово надреалан успех што наши момци раде најбоље говоре следеће Симићеве речи…
- Шпанци крећу да се баве футсалом у осмој години, код нас је најраније кренуо Коцић који је тада имао 18 година и то је најраније да је неко у Србији кренуо да се бави овим спортом. Сви остали су футсал почели да играју када су имали 21 или 22 године. Ја сам кренуо са 22. Наравно, већина нас је кренуло да се бави фудбалом, па смо онда из разних разлога прешли на футсал. Почео сам у крагујевачком Раднчком, потом играо за локалне клубове Шумадију, Ердоглију… Играо сам левог везног.
Ко се најбоље из фудбала сналази када пређе на футсал?
- Велика је разлика између та два спорта. Неке ствари у великом фудбалу можеш да искомпензујеш, али овде је мањи простор, све се брже дешава и потребно је више фудбалске интелигенције. Већа је концентрација у футсалу јер се кажњава тренутак непажње. У фудбалу са 11 играча, једног можеш да шверцујеш и да га сакријеш, а овде са четворицом и голманом ако један није у линију, онда сте у великом проблему.
Србија нема Рикардиња или бразилске мајсторе, али огромним трудом и залагањем показује да може против свих.
- Имамо и ми индивдуалне квалитете, али успех је направљен пре свега колективном игром. Померили смо све границе. Ако поредите футсал код нас и у Шпанији, бројке су неумољиве. Код нас има око 600 регистрованих играча футсала у Шпанији заједно са омладинским школама преко 2.000.000 регистрованих играча.”
Симићева улога на терену је специфчна.
“У клубу сам играч у пољу и играм позади, али селектор ме у репрезентацији користи као пивота јер сам раније играо на тој позицији. Као и пивот у сваком другом спорту имам доста дуела. Навикнеш да те туку. Треба сачувати лопту док саиграчи не пристигну да помогну. Наравно, сви користе предност у физичкој спреми, а ја користим неке друге предности које имам.
Дефинитивно гол каријере. У том тренутку стаје све. Сви су кренули на мене, а ја сам остао на дну гомиле. Почели су да урлају, а ја сам био без текста и само сам се смејао“.
Можеш ли да објасниш колико је велика улога селектора Аце Ковачевића за овај успех?
- Изузетна. Његов задатак је да препозна ситуацију и како може да нам помогне. Он је објективнији јер када гледа са стране, види где је проблем и како може да га реши. Немерљив значај. Селектор одлучује о изменама и диктира темпо игре. Ако нас чешће мења, то је онда зато јер жели да држи висок темпо. Води рачуна ко је расположен за игру, ко је мање расположен. Селектор Ковачевић је као битан за игру. Можда и најважнији у целој причи. Иза себе је оставио невероватан траг, највећи је играч у историји футсала на овим просторима.”
Колико још енергије је остало у вама?
ЗАПАЛИО ОСТРВО: Абиола Дауда дао 2 гола за 3 минута у дебију за премијерлигаша! (ФОТО)
- То питање више не треба да се поставља. Идемо на максимум јер играмо пред нашом публиком, нашим људима и ово је јединствена прилика. Невероватан је осећај када имаш такву подршку. Проблем је био против Словеније, многи на трибинама су се први пут сусрели са футсалом, а ми смо осећали велики притисак. Морали смо то да добијемо јер никако не би ваљало за првенство да смо изгубили прву утакмицу. То је дефинитивно била најтежа утакмица у главама. Након тога смо успели да та очекивања преточимо у позитивну енергију. И публика учи на овом турниру… Али нема дилеме да нас носи.”
ПОДРШКА КРАГУЈЕВЧАНА
Највећа подршка вам стиже од “копа” у црвеним мајицама са белим ватерполо капицама. Ко су ти људи?
- Они нас бодре од почетка. То је група од око 600-700 људи из Крагујевца. То су нам другари, познаници, навијачи и чланови управе Економца, родбина… Људи који воле футсал. Али у последњим мечевима је почела да стиже и активна подршка са осталих делова трибина.
Против Украјине је Арена прокључала после неких спорних судијских одлука, а ви као да сте добили крила у том тренутку.
- Кренули мо напред и захвалио бих се судијама јер су до тада имале другачији критеријум према нама и према Украјинцима. Мислим да је Мики свесно добио жути картон. Испровоцирао је судије, након тога се публика укључила и дала нам крила. Био је то свестан ризик и у том тренутку је кренуо позитивни набој. Не бих рекао да нисмо мислили о нашем голу, али смо били уверени да ћемо ми пре њих дати гол.
И док наш репрезентазтивци морају да плате сваку кафу и сок које попију у хотелу јер никога у ФСС не занима да било чиме награди момке од којих неки зарађују по 300 евра, примера ради, Румуни су имали обећане премије од по 3.000 евра по играчу само да су успели да се квалификују за ЕП. Азербејџанци су зарадили по 10.000 евра само за пласман у четвртфинале, о Русима и Казахстанцима да и не причамо... Управо је земља која годинама највише улаже у футсал следећи ривал Србије.
“Руси преплаћују квалитет. Када препознају квалитетног играча, не маре за цену. Шпанци имају новац али умеју боље да одмере и умерено га троше. Шпанци када виде играча који заблиста на првенству понуде 75.000, Руси одмах одговоре са 150.000 евра. У Русији се окреће велики новац, али што се тиче квалитета рада мислимо да су Руси и Шпанци на истом нивоу.”
На терену неће бити тајни, наши момци одлично познају сутрашњег противника у полуфиналу.
- Преискусна екипа која је годинама у топ четири. Робињо - Едер Лима је најопаснији тандем на првенству. Играју заједно у клубу и много су опасни. Бразилци уз руску школу су сјајна комбинација. Дижу форму како се ближи завршница, имају континуитет и умеју да играју на резултат. Прошло првенство име је измакла титула пошто су елиминсали Шпанце у полуфиналу, а онда на изненађење многих су поражени од Италијана. У последњих неколико утакмица које смо играли са њима, свака је била тесна. Губили смо, али 1:2, 2:3, 3:4… Можемо да играмо са њима. Поготово у Арени. Мислим да је време да их победимо. Дефинитивно нам одговарају више него Шпанци.”
За крај, заштитни знак овог првенства је и португалски чаробјак Рикардињо који је поручио да ће до краја навијати за Србију и пожелео јој пласман у финале.
- Огромна је штета што је испао овако рано. Дефинитивно најбољи на свету, а видели сте колико је Португал другачија екипа са њим и без њега. Много значи за цео овај спорт јер свако воли да види леп потез и публика због таквих ствари долази на футсал. Плус што је сјајан момак ван терена. Драго ми је и због начина на који га је српска публика примила и испратила. Показали смо да смо спортска нација - задовољно констатује Милош Симић.
Головима у последњем минуту, односно секунду против Португалије и Украјине, Симић је постао фатално оружје српске футсал репрезентације које противнике баца на колена. Остаје само да му пожелимо да настави серију. И да му се после тога српска публика захвали на чувеном скупштинском балкону.
