Ево шта је боље од штедње у банци!

За разлику од камата на штедњу који су, рецимо, 2010. износиле и до седам одсто годишње, сада се на штедњу у еврима у банкама за годину дана може зарадити од један до 1,5 процената, а на штедњу у динарима између шест и седам одсто. Ипак, према подацима Народне банке Србије, око 97 одсто штедње у Србији је у еврима.

Камата на државне хартије у еврима истовремено су 2,45 годишње, а на динаре око 8,4 одсто у просеку. За дугорочније записе она расте. Тако се, рецимо, за један евро уложен у записе на две године добија 3,45 одсто, а на пет година чак пет одсто, пише 24сата.

На принос у штедњу у еврима у банкама плаћа се порез од 15 одсто. За штедњу у динарима пореза нема. Код трезорских записа порез не постоји ни у случају динарских, нити код државних хартија у еврима.

"Тешко да ће се камате више вратити на онај златни ниво од пре неколико година, када су за евро стопе биле шест одсто па и више, а динарске бар као сада. Они који не желе да им новац стоји у банкама, а да не доноси готово никакав принос, вероватно ће се окренути тражењу алтернативних прихода", кажу у једној банци.

За куповину записа потребно је уложити најмање 5.000 евра, или 50.000 динара. За заинтересоване купце је најбоље да сами потраже брокерску кућу која учествује на аукцијама, попуне налог и овласте је за куповину. Оваква могућност постоји и у појединим банкама.

Овакве државне хартије у Србији данас највише купују банке и осигуравајућа друшта. У периоду 2008. и 2009. године када је камата на записе износила чак и до 15 одсто годишње, грађани су били много чешћи купци него што су то данас.