Европска банка повећава притисак на Грчку
ВАШИНГТОН - Председник Европске централне банке, Марио Драги, изјавио је у суботу да је одговор на кризу у Грчкој "у рукама грчке владе", додавши да је "потребно много више рада, и то хитно".
"Сви желимо да Грчка изађе (из кризе)", рекао је он у Вашингтону, указавши, међутим, и да је, ако се стање погорша, еврозона "боље опремљена него 2012, 2011, 2010. године".
Председник Европске централне банке је то изјавио у Вашингтону где је поводом полугодишњих састанака Међународног монетарног фонда и Светске банке.
То је била прилика за више високих финансијских руководилаца да повећају притисак на Атину, захтевајући реформе и релативизујући економски утицај погоршања ситуације.
Драги је рекао да треба "поново успостави дијалог", док међународни кредитори очекују од Грчке да им достави списак реформи које ће спровести, пре но што јој исплате 7,2 милијарде евра кредитне помоћи која јој је неопходна да очува ликвидност.
Председник Европске централне банке је тако од Грчке затражио "бројке" и да њена влада пажљиво одмери "буџетски утицај" предлога својих потеза.
Одбијајући да спекулише о банкроту Грчке што би готово сигурно значило и њен излазак из зоне евра, Драги је нагласио да је еврозона опремљена инструментима за спречавање ризика ширења кризе, које ће "употребити у случају погоршања".
Али, он је ипак признао да ће еврозона ући "на непознату територију" ако се грчка криза погорша.
Пре њега, САД, Немачка и Француска су већ изразиле жаљење сматрајући да је постигнут исувише мали напредак у разговорима о реформама у Грчкој.
"Нема времена за губљење и... треба удвостручити напоре", упозорио је и амерички министар финансија Џејкоб Лу на састанцима у Вашингтону. "Јасно се мора утврдити важење програма (реформи)", рекао је он и упозорио: "Европи не треба нова криза".
Грчки министар финансија Јанис Варуфакис који је такође у Вашингтону због тих састанака, ограничио се на то да понови програмске идеје владе која је на власт у Грчкој дошла у јануару, и да ће се она придржавати обавеза које су просле године вратиле Грчку на пожељан фискални курс.
Следећи састанак министара финансија зоне евра одржаће се у Риги у петак, 24. априла, а европски комесар за привредна питања Пјер Московиси је рекао у Вашингтону да је "апсолутно неопходно да се на том састанку постигне добар напредак".
Грчка, у сваком случају, мора благовремено да поднесе програм реформи да би уопште могла да јуна преговара о новом, трећем пакету помоћи која јој је и даље неопходна. Атина мора да у финансијску одрживост свог програма убеди и ЕУ, а пре свега Европску комисију, и Европску централну банку, и Међународни монетарни фонд.
ММФ: Грчка да убрза темпо и продуби рад
ММФ сматра да је општи економски раст у свету и даље слаб и да су ризици велики, те и за Грчку.
Извршна директорка ММФ, Кристин Лагард придружила се у суботу захтевима да Грчка убрза темпо. "Оно што ја очекујем, није само убрзање, већ и продубљавање рада", рекла је она на конференцији за новинаре.
Говорећи о свом разговору с грчким министром Варуфакисом, она је чврсто рекла да је задатак сваког министра финансија да "иде далеко у анализи", а да затим "поступи" у складу с тим.
"Ми смо јасно ставили до знања да смо на располагању све време" за разматрање грчких предлога, додала је она.
Напетост због Грчке је потиснула у други план остале теме полугодишњиг састанака две међународне финансијске институције, међу којима су захтев за помоћ од осам милијарди долара земљама погођеним епидемијом еболе, као и реформа ММФ да би сиромашне земље добиле већи утицај на одлучивање.
