ФАКУЛТЕТСКЕ ДИПЛОМЕ СЕ КАЧЕ О КЛИН док вас са овим занимањима чека СИГУРАН ПОСАО

Ако питате занатлије, рећиће вам ниједан, јер то данас није рационална одлука.

Док основци завршних разреда увелико размишљају о врсти даље едукације, тржиште упозорава да је презасићено високообразованим кадром, али да решење, ипак, постоји. 

Фирме вапе за занатлијама

Фирме у БиХ вапе за занатлијама бројних профила, а притом је квалитетном мајстору на располагању и могућност самозапошљавања, што у неким случајевима, ако је реч о врсном стручњаку, доноси веома добру зараду. 

 - Прошла година је прва година у којој се више занатских радњи у РС пријавило него што их се одјавило, што довољно говори. Дете неће погрешити ако упише било који занат јер код нас су сви дефицитарни - поручује Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе РС. 

Упитан да наброји неке од заната који имају перспективу, он је, између осталих, потврдио да су дефицитарна занимања молер, тесар, зидар, керамичар, аутолимар, аутомеханичар, аутодијагностичар и слично, пишу Независне новине.

И Еди Ханеш, директор бањалучке Пољопривредне школе, има корисне предлоге за будуће средњошколце, али и уверење да ће, ако га послушају, лако доћи до радне књижице. 

 - Наши месари, кад заврше школовање, у 98 одсто случајева по добијању дипломе почињу да раде. Пекари, исто тако - навео је Ханеш. 

Пекари, месари, вртлари без проблема долазе до посла

Велики део месара и пекара, али и оних који се у бањалучкој Пољопривредној школи определе и одшколују за занимање цвећар-вртлар, оду у државе Европске уније и тамо нађу посао. 

 - Поготово одлазе у Словенију. То је тржиште. Иду тамо где им је боље -  навео је Ханеш. 

Да би млади заиста требало да размисле и о школовању за неки од заната уверава и Алија Ремзо Бакшић, доскорашњи директор Асоцијације послодаваца БиХ, одличан познавалац стања на тржишту. Он истиче да нам стари занати, попут обућарског, више и нису потребни. Међутим, постоје и оне занатлије које јесу, нпр. вариоци, аутомеханичари и слично. 

 - Аутомеханичаре нећете наћи на бироу - појаснио је Бакшић за исти лист. По његовим речима, потребно је да се и у БиХ, баш као и у европским развијеним економијама, држава определи да школује кадрове за које има посла и за које је лако реализовати самозапошљавање. 

 - Јер аустријска образовна стратегија је таква да се две трећине ученика уписују у средње стручне школе. Сви они заврше нека техничка или занатска занимања. То је оно што би и нама требало јер би се створиле могућности и за покретање сопствених малих бизниса - закључио је Бакшић.