Фото изложба: "Еротика београдских фасада" или "Београдске лепотице"
У петак, 7. новембра од 19 часова у УК Пароброд ће бити отворена изложба фотографија "Еротика београдских фасада”, Горана Мусића.
Наго људско тело је вечна тема уметности од првих корака цивилизације. Шта, на пример, повезује фигуру Винчанске културе (Галерија Академије наука и уметности Србије, 2009) и експонат Џефа Куна, "Уметник и Ћићолина" (ДворацВерсај, 2009)? Овај наизглед чудовшни пример спајања неспојивог ипак има заједничке именитеље: најпре у питању су представе нагих особа, а потом – у оба примера - радост живота. Свака на свој начин и у своје доба.
Најчешће су те фигуре веома чедне, строге, класичне; жене су мајке, раднице или симболи, али има и сасвим разбарушених, веома сензуалних, чулних, па и распојасаних приказа женског тела и то - неочекивано - на сасвим "обичним" здањима. Прва група је била (делимично) тема претходне изложбе. Сада сам се посветио другој групи.
Серија фотографија на тему еротике београдских фасада плод је дугогодишњег рада потврђеног добрим пријемом две изложбе: "Лица од камена" (2003) и "Поглед на тело" (2010). Тема прве изложбе било је поређење декорација београдских и париских фасада (без такмичења), док је друга била посвећена женском телу на начин француског класичног сликарства израженог фотографским путем.
Поставља се питање колико тога има у Београду? Иако рушен скоро сваких 30 година, иако обнављан хаотично, често и без плана и без пара - ово је ауторово лично виђење - нађе се ипак довољно потврда да је ово леп град. Не треба нипошто у потрази за тим лепотама заборавити да Београд не почиње од Калемегдана и не завршава се Славијом.
"Ја нисам архитекта, а још мање историчар, ја сам радник на визуелном пољу трениран дугогодишњим радом да видим и забележим оно што су други пропустили да уоче. И није потребно много истраживања, јер све пише на фасадама – пише онима који хоће и/или умеју да читају. Најједноставније речено, наши неимари су учили од страних и враћали се кући да примене научено/виђено, обогаћујући декоративне детаље личним печатом - моја изложба "Лица од камена" визуелна је потврда ове тезе." - Горан Мусић
Ни у ком случају ово није пуки "фотографски списак" шта сам то на терену видео, већ мој доживљај теме, изражен техником коју сам користио и на претходним изложбама. Све фотографије су очишћене од паразитских примеса, уклоњено је све што смета, а нажалост неизлечива је бољка свих светских градова: графити, жице, клима-уређаји... Делови скулптура и рељефа пропали током десетлећа нису доцртавани - фигуре су такве какве су затечене, приказане без "фото-шминке". Изабране фотографије нису до сада нигде излагане.
