Франше д Епере: Француски генерал, српски војвода
БЕОГРАД - Следеће стајалиште „Франше д Епере-а“. Одзвања микрофон у аутобусу. Колико у том тренутку од путника заправо зна ко је био овај човек? Била би то занимљива анкета, али с обзиром на то да се ове године обележава стогодишњица од Првог светског рата, право је време да вас подсетимо.
„То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих.“ причао је својевремено овај генерал.
Пореклом Француз, Луј Франше д Епере био је омиљен међу Србима. Предводио је савезничку војску у Првом светском рату и под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, прогањање немачко-аустријско-бугарске војске и ослобођење Србије. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Добио је титулу Војводе српске. У Београду му је подигнут споменик.
Почетак пробоја Солунског фронта
Од 1. Јануара до 13. Септембра 1918. године био је застој на Солунском фронту. Ово време је употребљено на појачање фронта и припрему одлучне офанзиве. У овом циљу врховни комадант савезничких снага на Солунском фронту генерал Франше д Епере, сазвао је 3. јула конференцију којој је присуствовао Начелник штаба српске врховне команде војвода Живојин Мишић. Почињу припреме за одлучну офанзиву на целом фронту. План је био да се нападом српских армија у планинском пределу између Сушице и Лешице изврши пробој непријатељског фронта на ширини од 30 километара. У зору 15. Септембра 1918. Генерал Франше д Епере наређује да се крене у акцију пробоја у којој је српска војска одиграла главну улогу и која се убраја међу најуспешније операције Првог светског рата. У 5.30 часова, после снажне артиљеријске припреме креће се у напад!
Овако је говорио д Епере о српској војсци "Та огромна жеља, водила је војнике из победе у победу...српску пешадију и француска комора на коњима једва је стизала”.
Зато и не чуди што је Скопље ослобођено већ 25 септембра, после чега је српска војска кренула ка бугарској граници. Само четири дана касније у штабу Франша д Епереа, Бугарска је потписала капитулацију, а 30. септембра обустављена су сва непријатељтва.
"Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добацивања хране француским трупама које напредују, само српским трупама нису потребне комуникације, они иду као олуја - напред." рекао је д Епере.
(крај) К.Б
