Где путујемо, а одакле нам долазе?
У јулу месецу остварен је рекордан број ноћења странаца у Србији, чиме је постигнут нови рекорд, једини после Универзијаде одржане јула 2009. године.
У јулу је укупно 251.730 регистрованих ноћења, и то је нови рекорд након Универзијаде када је у јулу 2009. године регистровано 240.709 ноћења, и од тада није регистрован већи број.
За овај рекорд можемо захвалити посетама Руса, Пољака, Турака, Американаца и Израелаца.
Према подацима које је обрадио портал Макроекономије, из Русије је регистровано 24.065 ноћења, уз раст од 48,8% у односу на јули 2013 године. Укупно су Руси постали најзначајнији за туризам Србије са укупно 90.933 ноћења, у периоду јануар-јули, а испред БиХ (83.825) и Црне Горе (78.145), уз пораст од 31,3% у односу на јануар-јули 2013 године.
Турци су „преноћили“ у јулу 9.171 пута, што је за 46,3% више него у јулу 2013. У периоду јануар-јули укупан број ноћења из Турске био је 42.147 и повећан је за 45,6%.
Гости са пасошем САД (или УСА) имали су 6.612 ноћења, што је за 10,8% више него у јулу 2013. Ипак, у кумулативу, са 27.407 ноћења Амери су у паду у односу на јануар-јули 2013 године.
Турски туристи углавном свој долазак у Србију оправдавају јефтинијим ценама и чињеницом да им за долазак у Србију не треба виза, чиме се спашавају од многих формалних перипетија. Такође Руски држављани као разлог посете Србији наводе јефтине авионске карте, братски однос двеју земаља али и то што им визе нису потребне за долазак у Србију.
Странци ипак још увек не могу да надокнаде пад долазака и ноћења домаћих туриста.
Укупан број ноћења (694.226) смањен је у јулу за 4,1%, зато што је број домаћих (442.496) смањен за 11,2%, при расту страних (251.730) за 11,4%.
У периоду јануар-јули укупан број (3.491.922) смањен је за 9%, при смањењу домаћих (2.328.302) за 15%, а расту страних (1.163.620) за 6%.Осим поплава, као временских непогода, пад домаће куповне моћи је такође утицао.
Пошто странци преферирају урбана места, укупан број ноћења, у периоду јануар-јули, повећан је у Београду ( 2,9%), Новом Саду ( 18,6%), Суботици ( 7,2%) и Нишу ( 4%), док је смањен у бањским местима (за 14%) и у планинским местима (за 11%). И међу бањама и планинама има центара са растом и смањењем понуде.
Београд је свакако најпосећенији град у Београду, а странцима се у Србији највише допада ноћни живот, храна и позитивна и весела атмосфера која по њиховом мишљењу влада међу грађанима у Србији.
Са друге стране, према истраживањима Глобал Дестинатион Цитиес Index“ компаније Мастеркард где најчешће путују Срби, прву позицију свакако заузима Грчка где највећи део популације одлази на море, а за њом следе Црна Гора, Немачка и Италија.
Лондон, трећи пут у четири године, нашао се на првом месту листе омиљених дестинација међународних путника. Највећи проблем Срба за одлазак у Лондон свакако је и неопходност визе, па макар посета била и на један дан, док се у земљама ЕУ виза тражи само за боравак дужи од 6 месеци.