ГОЦИЋ: Као мали сам имао здравствене проблеме, а онда сам почео ДА ТРЕНИРАМ ватерполо!
Капитен репрезентације Србије објашњава колико је здрав начин живота битан за успешну каријеру.
Живко Гоцић је један од најтрофејнијих српских спортиста са 24 медаље на великим међународним такмичењима, а спортом је почео да се бави добрим делом због здравствених тегоба које је имао у детињству. Капитен наше ватерполо репрезентације за Србију Данас открива како је започела његова трофејна каријера и објашњава колико здрав начин живота може да помогне професионалним спортистима.
- Ватерполо сам почео да тренирам добрим делом због здравља. С обзиром на то да сам рођен превремено, у седмом месецу, имао сам криву кичму и пилеће групи, па су ми доктори саветовали да се бавим спортом. Пошто се породица 1989. године преселила на Бањицу, у непосредну близину базена, ватерполо је било логично решење. Тако сам са седам година спојио лепо и корисно. Ушао сам у базен и ево, до данас нисам изашао – са осмехом констатује Гоцић.
Спорт му је помогао у физичком развоју, али и да постане стабилна личност. Живко је данас породичан човек, има трогодишњег сина Богдана и предводник је једне од најбољих ватерполо генерација у историји ватерпола. На клупском пољу са великим успехом носи капицу мађарског Солнока.
- Никада не бих успео да направим овакву каријеру да нисам водио здрав живот. Признајем да нисам од оних који стриктно воде рачуна о исхрани, али далеко од тога да једем све и свашта. Генерално, избегавам слане занимације и слаткише у сваком облику, а посебан режим исхране је обавезан током припремног периода, када је организам најуморнији. Трудим се да једем чешће и умерено, како би желудац увек имао шта да вари.
Гоцић пази и која пића уноси у организам.
- Кока-кола је сигурно пиће које избегавам, а алкохол конзунирам само у посебним приликама и то минимално. У зрелим сам играчким годинама и свако искакање из колосека ми не прија. Када сам био млађи лако сам подносио излазке до касно у ноћ. Сада је ситуација другачија и зато избегавам ноћни провод. Имам 33 године и значи ми када легнем на време. У супротном, треба ми три дана да се опоравим.
Капитен Србије имао је среће да као клинац тренира у најпознатијој светској ватерполо школи, у Партизану, па је могао да сакупља савете најбољих светских играча.
- У Партизану сам сарађивао са великим асовима, који су истовремено и велики људи. Никога од њих не бих посебно издвајао, свако је могао да ми помогне из свог угла. Неке од тих лекција биле су везане и за здрав начин живота, па ми је било лакше да истрајем на свом путу. Зато бих и својим следбеницима у базену од срца препоручио да поштују своје тело, како би једног дана могли да направе велику каријеру – поручује Гоцић.