Иако данас делује да су и прошлу годину понајвише обележили сукоби великих сила око неког парчета планете, реалност је била сасвим другачија. Листамо годину за нама, и доносимо преглед најважнијих светских дешавања.
Мигрантска криза
Мигранти / Извор: Профимедиа
Један од најважнијих догађај који су обележили 2015. годину јесте велика избегличка криза која је погодила Европу. Највећа сеоба народа од краја Другог светског рата, с очекиваних милион избеглица које теже богатим западним земљама, обележила је читаву годину и дочекаће следећу јер нема назнака о ефикасном решењу тог питања.
Успон Исламске државе, која контролише велике делове Сирије и Ирака, захватио је ове године и саму Европу, пошто су исламски теористи извели два велика напада у Паризу.
Први се догодио 7. јануара када су браћа Саид и Шериф Куаши, повезани с екстремистима, упали у редакцију сатиричног листа Шарли ебдо и убили 12 особа, међу којима су били познати новинари и карикатуристи.
На превременим изборима у Грчкој крајем јануара убедљиво је победила левичарска Сириза Алексиса Ципраса. Очекивања грчког народа од нове владе била су истовремено и све и ништа. Људи су очајнички желели да се ситуација врати на подношљиви ниво.
Алексис Ципрас / Извор: Профимедиа
Снимци новоизабраног министра финансија Јаниса Вароуфакиса како јавно дискредитује ММФ и међународне кредиторе земље пробудили су налете ентузијазма у земљи. Одједном су сви становници Грчке помислили да је један Грк кренуо у освету у име читаве земље. Али та илузија није дуго потрајала.
Месец дана после избора, влада је потписала привремено продужење програма за финансијску помоћ, а Европа је за сада преживела велику кризу која је претила да уруши систем еврозоне.
Сукоби у Украјини, који су избили у априлу 2014, ове године су се смирили после више дипломатских инцијатива, али су односи Запада и Русије и даље затегнути. Примирје на истоку Украјине где су се водиле борбе побуњеника и украјинских снага, ступило је на снагу 15. фебруара, после потписивања споразума у главном граду Белорусије.
Владимир Путин, Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Петро Порошенко на преговорима у Минску / Извор: Профимедиа
Споразум је постигнут 12. фебруара након маратонских преговора француског председника Франсоаа Оланда, немачке канцеларке Ангеле Меркел с председницима Русије и Украјине Владимиром Путином и Петром Порошенком.
Примирје је у почетку прекршено бројним инцидентима, али се од 1. септембра углавном поштује. Споразум из Минска предвиђа повлачење тешког наоружања с прве линије фронта уз надгледање посматрача из Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Пад авиона "Џерманвингс" у Алпима
У француским Алпима, западно од Нице, 24. марта срушио се авион Ербас А320 немачке компаније Џерманвингс. Свих 144 путника и шест чланова посаде је погинуло у паду.
Пад је намерно изазвао копилот Андреас Лубиц, који је претходно лечен због самоубилачких склоности и проглашен "неспособним за рад" од стране лекара. Лубиц је међутим ову информацију није открио свом послодавцу и пријавио се на дужност. Током лета, он је закључао пилота ван кокпита авиона пре него што је НАМЕРНО СРУШИО АВИОН.
Референдум о останку Велике Британије у ЕУ
Некон убедљиве победе конзервативаца у Великој Британији 7. маја, на дневни ред је стављено и чланство те земље у Европској унији, такозвани Брегзит (Brexit). После конституисања владе премијера Дејвида Камерона, парламент је крајем маја усвојио закон о референдуму о чланству који треба да буде одржан до краја 2017.
Камерон каже да жели да Велика Британија остане у Европској унији, али заузврат тражи темељне реформе којим би се одржао суверенитет чланица.
Нуклеарни споразум Ирана и шест великих сила
Иран и светске силе окупљене у Групи 5 1 - САД, Француска, Русија, Кина, Велика Британија и Немачка, после неколико месеци интензивних преговора, постигли су 14. јула у Бечу историјски споразум о иранском нуклеарном програму.
Споразумом је ограничен нуклеарни програм Ирана како не би био у могућности да направи атомску бомбу а заузврат је предвиђено укидање економских санкција Техерану.
Преговори око иранског нуклеарног програма / Извор: Профимедиа