ГРЦИ КАО ЦРНОГОРЦИ: Јесу ли лењи као што се прича?
Грке, чија земља покушава да се избори са економским реформама и преговорима о отплати дуга, многи европски медији и политичари оптужују за лењост и користољубље, али статистички подаци не подржавају те стереотипе, наводи Би-Би-Си (BBC).
"Иду у пензију са 40"
Челник Еврогрупе Јерон Дајшелблум и немачки министар финансија Волфганг Шојбле створили су својим оштрим коментарима утисак да нови левичарски лидери Грчке нису спремни да сносе свој део терета, а немачки таблоид Билд недавно је покренуо кампању против споразума с Грчком под мотом "Нема више милијарди за похлепне Грке".
Предузетник из Атине Јоргос Колијас сматра да је реаговање земаља ЕУ на покушај Грчке да поново преговара о дугу било "предвидљиво".
"Веома је лако, али исто толико и погрешно, користити за Грке стереотипе попут "лењи" и "користољубиви", а тај тренд се види и у покушајима карикирања грчког министра финансија (Јаниса Варуфакиса), и то не његових предлога, већ њега лично", каже Колијас.
Сличан језик могао се чути још 2010. године, када је шведски министар финансија Андерс Борг рекао да Швеђани и други порески обвезници не би требало да плаћају уместо Грка, који, како је казао, иду у пензију чим напуне 40 година.
А статистика каже...
Подаци Еуростата из 2012. године, међутим, показују да просечан Грк добија прву пензију када наврши 57,8 година, што је непуних годину и по дана пре старосног просека у ЕУ, који износи 59,1 годину.
Просечан Словенац одлази у пензију са 56,6 година; у Италији је та граница 58; у Великој Британији 58,3; у Француској 58,9; у Немачкој 61,1; а у Шведској, која је на првом месту, 63,6.
Када је реч о трошковима Грчке за исплату пензија, подаци Еуростата показују да та земља јесте на првом месту у Европи по проценту БДП који одлази у те сврхе.
"Вол стрит џорнал" је, међутим, прошлог месеца те податке упоредио с бројем грађана старијих од 65 година у свакој европској земљи и дошао до другачијег закључка.
Неефикасни?
Амерички дневник је установио да су трошкови по глави становника у Грчкој нижи од европског просека и далеко иза оних у Немачкој, Ирској и Италији, између осталих.
Истовремено, подаци Организације за економску сарадњу и развој показују да су Грци веома вредни и да имају најдуже радно време у Европи - 42 сата недељно, у поређењу са европским просеком од 37,2.
У Португалији, та бројка износи 39,3 сата; у Шпанији 38; у Француској 37,5; у Италији 36,9; у Британији 36,5; у Ирској 35,4; у Немачкој 35,3; а у Холандији свега 30 сати недељно.
Стручњаци то тумаче мањом ефикасношћу, као и природом радних места у Грчкој, где се велики број људи бави пољопривредом, угоститељством или туризмом.
Чињеница је, међутим, да Грчка има и мање празничних дана од Немачке, Француске или Шведске.
Ко је ту лењ?
BBC примећује и да лењост у прошлости није приписивана Грцима.
Средином 19. века, Британци су Немце описивали као "тупаве и тешке људе", подсећа економиста Универзитета Кембриџ Ха-џун Чанг.
Он наводи да је и ауторка "Франкенштајна" Мери Шели после једне свађе са својим кочијашем написала да "Немци никада не журе".
Прочитајте и:
