ХАГ ЈЕ НЕКОМ МАЈКА, НЕКОМ МАЋЕХА: Срби су се обесили или смртно оболели, а Хрвати су већином ослобођени!

Какве ће пресуде бити остаје да видимо али судећи према очекивањима самих оптуженика, као и представника надлежног министарства у Србији оне сигурно неће бити повољне по њих.

На овакав закључак наводи већ више пута поновљена пракса трибунала да се у случајевима када се суди Србима више понаша као политички, а не правни суд.

Министар Селаковић је јасно рекао да ни у једном од актуелних случајева не може „ништа да очекује“ јер „не постоји никаква правна предвидивост у деловању Хашког трибунала, нити једнак принцип којим је до сада деловано". Комплетну изјаву министра Селаковића прочитајте ОВДЕ.

Да је овај и овакав став према овом судском телу далеко је субјективног мишљења појединца, показује статистика у досадашњем раду Хашког трибунала.

Прво што упада у очи је да се Срби као жртве, у делатностима Хашког трибунала појављују изузетно ретко, тачније у свега неколико случајева. Према неким статистичким подацима од укупног броја изречених пресуда у овом суду, више од 95 одсто изречено Србима.

Дакле Интуитуитивни осећај Срба о "хашкој неправди", сасвим се добро потврђује кроз статистику.

О теми "Хашкој неправди" можда речитије од бројки говоре имена људи попут Анта Готовине, Младена Маркача, Рамуша Харадинаја или Насера Орића, које је тај трибунал ослободио. 

Срби увек криви?

У том контексту треба поменути и чињеницу да за разлику од српских високих војних и политичких функционера, нико од хрватских или бошњачких највиших функционера није нашао на оптужницама што је више него јасна сугестија да овај суд само Србе сматра кривима. 

С тим се у везу може довести и низ преседана које је трибунал увео у праксу, попут укидања имунитета Слободану Милошевићу који је први актуелни председник против кога је подигнута оптужница у историји.

Даље, ту су хапшења по тајним оптужницама, суспендовања националног суверенитета у области законодавства и селективну примену правних стандард недопустиве дужине притвора, кршење пресумпције невиности и коришћење овог суда за остварење политичких циљева великих сила.

Сасвим посебна прича су притворске јединице овог трибунала и услови који владају у њима а који, ипо свему судећи, специјално не погодују Србима.

Девет Срба је преминуло у Хагу

Без намере да се успостављају некакве теорије завере само треба навести да је у Хашком трибуналу од 1998. године до данас преминуло чак девет Срба. Најсвежији је случај бившег генерала ВРС Здравка Толимира који је преминуо у ћелији, на издржавању казне, што је био и случај да бившим командантом Војске Републике Српске, генерал-мајором Милем Мркшићем, који је преминуо у Португалији.

У притворској јединици Хашког трибунала умро је бивши председник СРЈ Слободан Милошевић, а 1998. године након само месец дана боравка у притвору преминуо је Милан Ковачевић, некадашњи управник болнице у Приједору.

Они су се убили у својим ћелијама

Лекарска и психијатријска нега изостала је и у случају Славка Докмановића, који се обесио у ћелији, а помоћ није примио ни Милан Бабић, некадашњи председник Републике Српске Крајине, који се такође убио у својој ћелији. 

У Шевенингену је преминуо и први човек Братунца Мирослав Дерењић, а генерали Ђорђе Ђукић и Момир Талић умрли су од крацинома недуго пошто су пуштени из Трибунала због тешког здравственог стања.