Храбри кројач и укроћена горопад

У излогу изложено сребро, а у радњи бљешти злато! Освојена сребрна медаља на Светском првенству није највећи успех репрезентације Србије у Шпанији, већ презентована модерна кошарка којом су „орлови“ најавили нову берићетну деценију трофејног спорта. Да ли је тројка, коју је са клупе у Мадриду, убацио Александар Ђорђевић,  подједнако вредна оним играчким у Истанбулу или Барселони, ствар је личне перцепције. Оно што је несумњиво, јесте, да је Ђорђевић и у новом оделу доказао да је маг игре под обручима.

Последња чаролија селектора „орлова“ састоји се буквално у спајању неспојивог, барем се тако чинило до Мундобаскета на Пиринејима. Кључна ствар за коју је Ђорђевић већ у дебитантској мисији у улози селектора заслужио префикс „др“ односи се на чињеницу да је изразито нападачки профилисан тим одиграо одбрану за десетку. Нерв за „убијање у појам“ противника Теодосића, Богдановића, Бјелица, Радуљице и Крстића гарантовао је журку под кошем ривала, али не и спартанску дисциплину у „јурењу“ за противничким снајперистима. Бразил је, на пример, убацио 81 поен Србији у групној фази такмичења. Седам дана касније, у четвртфиналу, револвераши Рубена Мањана имали су прескромних 56 погодака у мету. Једва!

Не знамо којим саветима је Сале Национале нашпанавао своје изабранике до тачке пуцања, али је управо изражени тимски дух гурао „орлове“ ка врху и када су многи веровали да ће после променљивих партија у Гранади, врло брзо атерирати погнутих глава на сурчинску писту. Плашили смо се, што бисмо крили, како ће се одстрањивање Владимира Мицова у минут до 12 одразити на игру и међуљудске односе у тиму. Непедагошко одгуривање искусног крила на утакмици са Новим Зеландом гурнуто је у заборав, а Ђорђевић је, као Храбри кројач, једним ударцем убио више мува: одстранио је „страно тело“ из тима, послао остатку екипе поруку шта се сме, а шта не сме и подсетио на норме понашања. Ризиковао је, исплатило се...

Коначно, не и најмање битно: Ђорђевић је укротио Милоша Теодосића! Учинио је „руки“ селектор оно што није успело ни славном претходнику Душану Ивковићу, али ни Етореу Месини у ЦСКА. Променио је карактер враголастог наследника на позицији плеја, који је пре само две године помирљиво изјавио: „Некоме се допада како играм, некоме се не допада. Такав сам, какав сам. Не могу да се мењам у овим годинама" – истакао је Теодосић, пошто се Србија кроз иглене уши провукла кроз квалификације за Европско првенство у Словенији.

Променио се, међутим, Тео и то у 28. години. Зашто? Па, зато што је тако хтео! Али, уз несебичну асистенцију селектора. Ђорђевић је помогао Теодосићу да схвати како би уз мале корекције могао коначно да изађе из сенке његове каријере. Виртоуз у телу несташног дечака ослободио је мало места и за прорачунатог, рационалног радника, сабрао да су два и два увек четири и постао, част Кајрију Ирвингу, најбољи кошаркаш Мундобаскета у Шпанији.

Када игра Тео игра и Србија. То је свима јасно. Био би, међутим, неопростив грех занемарити учинак маестра Немање Бјелице, бунтовника са разлогом Мирослава Радуљице, прекаљеног капитена Ненада Крстића, као мрава вредних имењака, три Стефана, Марковића Јовића и Бирчевића, рођеног стрелца Богдана Богдановића и експлозивног Николе Калинића.

Наравно да их нисмо заборавили - Марко Симоновић, Владимир Штимац и Рашко Катић нису само попуњавали број на клупи. Били су везивно ткиво моћне групе, због које се остатак кошаркашке планете Србији поново обраћа са Ви...